Većina Belgijanaca ne zna da li se pozivi za glasanje odnose na evropske, federalne ili regionalne izbore.
Naime, građani Belgije će 9. juna birati poslanike za sedam različitih parlamenata, ali se samo o jednim izborima naširoko priča u toj zemlji.
To čak nisu ni Evropski izbori već federalni jer bi budućnost ove zemlje mogla da bude dovedena u pitanje u Flandriji.
Kako bi mogli da vladaju i izaberu premijera, flamanske i frankofone partije će morati na saveznom nivou da formiraju koaliciju.
Međutim, sve ukazuje da će pobediti stranka krajnje desnice Vlaams Belang (Flamanski interes) koja se zalaže za nezavisnost Flandrije, pa samim tim postoji bojazan da bi Belgija kakvu poznajemo mogla da prestane da postoji.
Tradicionalne partije su sve do sada imale dogovor da ne učestvuju u vladajućim koalicijama, ali kako raste mogućnost da Vlaams Belang odnese pobedu, raste i pritisak na druge stranke.
Belgija je još 2010-2011. oborila neslavni svetski rekord po broju dana bez formiranja vlade - 541, a sumnja se da bi nešto slično moglo ponovo da se dogodi.
Da li je ovo kraj Belgije?
Ankete kažu da su dve flamanske stranke na putu da osvoje većinu glasova na severu zemlje, u Flandriji, gde većina stanovnika govori holandskim jezikom.
Predviđa se da će Vlaams Belang osvojiti 27 odsto glasova, a desničarska Nova flamanska alijansa (N-VA) oko 20 odsto.
Vlaams Belang želi da se proglasi deklaracija o suverenitetu ukoliko uspeju da formiraju regionalnu vladu. N-VA je odbacila separatističke težnje, kratkoročno gledano, ali zato hoće da se Belgija pretvori u konfederaciju tako što bi se centri moći pomerili ka regionalnom nivou, a na nacionalnom bi ostala samo pitanja odbrane i slično.
Iako bi ove dve stranke mogle da dostignu većinu u Flandriji, bilo koja priča o otcepljivanju bi morala da se pregovara sa drugim partijama, uglavnom frankofonim.
U regionima Valonija i Brisel, prednjače frankofone opcije poput Socijalističke partije i Reformističkog pokreta.
Šta se događa u belgijskim regionima?
Belgija nema zapravo ono što drugi nazivaju nacionalnim izborima.
Većina flamanskih glasača može da glasa samo za flamanske partije dok oni koji se služe francuskim jezikom biraju frankofone stranke. U Briselu se može birati između tih opcija, a postoji i mala nemačka manjina koja bira sopsveni parlament koji nadgleda kulturnu politiku.
Zbog toga u ovoj državi vlada rascepkana politička scena. Tradicionalne partije ne deluju širom zemlje i podelile su na flamanske i frankofone još pre nekoliko decenija.
Obično važi pravilo da se u Flandriji ide udesno, dok je Valonija levičarska. Zbog toga je stvaranje federalne vlade neverovatno izazovan poduhvat.
Nakon 9. juna će stranke početi da formiraju koalicije na federalnom, flandrijskom, briselskom i valonskom nivou, a svaki ishod je moguć.
Šta brine belgijske glasače?
Migracije su veliki problem u Flandriji, pokazalo je istraživanje iz februara. Dvadeset i dva odsto ljudi smatra da je to "najveći problem".
Širom zemlje dominiraju i ekonomska pitanja, pogotovo rast troškova.
U Briselu je nedavni talas nasilja, povezan sa trgovinom drogom i organizovanim kriminalom, najviše na pameti glasača koji su zabrinuti za svoju bezbednost.
Inače, Belgija je jedna od četiri zemlje Evropske unije u kojoj je glasanje obavezno tako da izlaznost uglavnom bude oko 90 odsto.
(EUpravo Zato/BBC/Politico)
