Visoke cene električne energije prete da uspore evropske planove za dekarbonizaciju, dok industrija sve teže održava konkurentnost, upozoravaju stručnjaci.
Prema najnovijem izveštaju "Electrification Observer" kompanije Morningstar, prelazak Evrope na niskougljeničnu ekonomiju gubi na zamahu jer visoki troškovi struje sputavaju i domaćinstva i privredu da usvajaju čiste tehnologije.
Iako Evropska unija svoju strategiju dekarbonizacije zasniva na elektrifikaciji ključnih sektora, poput saobraćaja, grejanja i teške industrije, promene napreduju sporije nego što je planirano.
Uprkos velikim subvencijama i ambicioznim ciljevima, Evropa će do 2030. elektrifikovati tek oko 25% ukupne potrošnje energije, što je znatno ispod potrebnih 32% da bi ispunila svoje klimatske obaveze.
"Evropa se našla u nezgodnoj situaciji", kaže Tancrede Fulop, viši analitičar u Morningstaru.
Kako navodi, Stari kontinent nosi ogroman deo tereta u globalnim naporima ka dekarbonizaciji, ali visoke cene struje koče napredak.
"Tehnologije poput toplotnih pumpi mnogima su i dalje preskupe, dok energetski intenzivne industrije poput hemijske i čelične gube konkurentnost u odnosu na SAD i Kinu", navodi on.
Industrija stisnuta, domaćinstva koče usvajanje novih tehnologija
Cene električne energije u Evropi i dalje su znatno više nego u SAD i Kini, što je dodatno pojačano turbulencijama na energetskom tržištu nakon 2021.
Morningstar predviđa da će potrošnja električne energije u EU rasti tek oko 1,1% godišnje do 2030, jedva iznad nivoa pre pandemije, dok će u SAD rast biti 1,4%.
Strukturni faktori poput mrežarina i visokih poreza verovatno će i dalje držati cene na visokom nivou.
To tradicionalne evropske industrije stavlja u nepovoljan položaj i usporava elektrifikaciju u domaćinstvima, i pored mera poput uvođenja naplate CO₂ emisija za kućno grejanje od 2027.
Primer su toplotne pumpe: očekuje se da će ih do 2030. u EU biti ugrađeno samo 39 miliona, daleko ispod ciljanih 60 miliona.
Udeo elektrifikacije u domaćinstvima porašće sa 26% (2023) na svega 28% do kraja decenije, što će dovesti do smanjenja emisija CO₂ od oko 1,7% godišnje, sporije nego u prethodnom desetleću.
Data centri i električna vozila donose samo skroman napredak
Data centri postaju značajan izvor nove potražnje za strujom - očekuje se rast potrošnje od 15% godišnje, sve do 182 teravat-sata do 2030. Kompanije iz energetskog sektora poput portugalskog EDP-a, kao i industrijski giganti poput Schneider Electrica, mogu profitirati od ovog trenda.
Ipak, najveći deo razvoja AI infrastrukture i hiperskale i dalje se očekuje u SAD, gde su energija i računski kapacitet znatno jeftiniji.
"Iako će električna vozila činiti oko 45% prodaje automobila u Evropi 2030, elektrifikacija transporta će dostići tek oko 5% ukupnog saobraćaja", dodaje on.
Zbog toga će emisije CO₂ iz drumskog saobraćaja pasti za svega oko 5% do kraja decenije.
Hemijska industrija se smanjuje, a ambicije o zelenom vodoniku blede
Evropska hemijska industrija, već opterećena visokim cenama energije, mogla bi da se smanji za 10% u narednih pet godina.
Istovremeno, Morningstar je drastično smanjio procene za proizvodnju zelenog vodonika, na samo 0,6 megatona do 2030, daleko od ciljanih 10 Mt. Visoki troškovi struje čine ovu tehnologiju neisplativom u većini zemalja EU.
Uprkos tome, pojedine industrijske kompanije u Evropi i dalje predstavljaju dobre prilike za investitore, posebno one koje se fokusiraju na energetsku efikasnost, poput Atlas Copca.
Globalni hemijski igrači sa snažnim prisustvom u SAD, poput Dowa, mogu profitirati ukoliko Evropa smanji sopstvenu proizvodnju.
Air Liquide, iako pogođen slabijom perspektivom za vodonik, i dalje je dobro pozicioniran u procesu industrijske dekarbonizacije.
Rastu politički pritisci i rizici za klimatske politike
Kako postaje jasnije da elektrifikacija ne napreduje planiranim tempom, očekuje se sve veći politički pritisak da se odlože ili oslabe ključne klimatske mere EU. Morningstar kao potencijalne tačke konflikta navodi ukidanje besplatnih CO₂ kvota za industriju 2026. i uvođenje naplate emisija za grejanje domaćinstava 2027.
Čak je i glavni cilj EU, smanjenje emisija za 55% do 2030. u odnosu na 1990, sve teže dostižan.
Prema projekcijama Morningstara, trenutna politika vodi ka smanjenju od oko 43%. Napredak u elektrifikaciji jednostavno nije dovoljno brz da nadoknadi emisije iz sektora koji zaostaju.
"Evropa je zaglavljena u nezgodnoj poziciji -- snosi sve troškove dekarbonizacije, ali ne uspeva da ostvari dovoljno brzu elektrifikaciju da bi iz toga izvukla ekonomske koristi", zaključuje Fulop.
Neujednačen napredak širom Evrope
Sever Evrope, Francuska i Iberijsko poluostrvo trenutno su najbolji u procesu elektrifikacije - zahvaljujući nižim cenama energije, dobroj mrežnoj infrastrukturi i bogatim izvorima čiste energije. Ove regije privlače data centre i projekte zelene industrije.
Ipak, investitorska očekivanja možda su već previsoka. Španske energetske kompanije, na primer, snažno su nadmašile tržište tokom 2025.
Ukupno gledano, Evropa se suočava s nelagodnom realnošću: plaća visoku cenu za tranziciju ka čistoj energiji, ali ne uspeva u potpunosti da ubere njene koristi.
Uz uporno visoke cene struje, kontinent rizikuje da ostane zaglavljen u skupoj i politički fragilnoj tranziciji, preskupoj da bi se napustila, a presporoj da bi isporučila rezultate.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
