Otkako je pre godinu dana preuzela funkciju komesarke za proširenje, Marta Kos je odmah ukazala na to da neće biti neki običan tehnokrata koji će o proširenju komunicirati samo u birokratskim okvirima. Kako je vreme proticalo, postalo je jasno da će komesarka Kos biti i više nego iskrena u svojoj nameri da, s jedne strane, održi proširenje kao jednu od najbitnijih tačaka na agendi EU, a, s druge, da približi temu proširenja građanima.
U tom svetlu održao se i prvi Forum o proširenju (en. the Enlargement Forum), koji je okupio visoke zvaničnike iz EU i regiona, ali i eksperte iz think tank organizacija. S obzirom da sam imao sam priliku da razgovaram sa komesarkom Kos, u nastavku više reči o ključnim porukama sa događaja.
Ako je iko sumnjao u kredibilitet proširenja, poruke sa Foruma o proširenju ostavile su malo prostora za takvu dilemu. Tokom protekle decenije često se moglo čuti da je proširenje "relevantno" za Uniju, ali danas se o njemu govori kao o pitanju geostrateškog opstanka same Evropske unije.
Proširenje je nova realnost
Sve je jasnije da države članice proširenje smatraju svojim ključnim interesom, što potvrđuje i činjenica da građani u 85 posto članica, odnosno u 23 od 27 zemalja, većinski podržavaju ovaj proces, što predstavlja istorijski rekord.
Kako se trenutak proširenja bude približavao, a države kandidati nastavljale da demonstriraju demokratske iskorake, biće važno da i sama Unija pojača komunikaciju prema svim članicama, a posebno onima u kojima je skepticizam i dalje prisutan. U tom pogledu, Crna Gora se ističe kao najbolji primer kako reforme preduzete na putu ka članstvu mogu imati transformativan efekat.
Ono što je presudno u slučaju Crne Gore jeste da Komisija ocenjuje da je, u skladu sa pregovaračkim okvirom, trenutno "obezbeđena ukupna ravnoteža" između napretka u poglavljima koja se odnose na vladavinu prava, s jedne strane, i napretka u pristupnim pregovorima u ostalim poglavljima, s druge strane.
To ukazuje na to da će vladavina prava, a ne samo tehničko usaglašavanje sa merilima u različitim klasterima, biti od suštinskog značaja za napredovanje svakog od kandidata.
Time EU reafirmiše svoj stav da je, s jedne strane, iz geopolitičkih razloga potrebno "pogurati" proširenje, ali da, s druge strane, to ne znači da će se gledati kroz prste kandidatima kada su u pitanju suštinske demokratske reforme. Shodno tome, činjenica da je ostvarila taj balans uticala je na to da Komisija ukaže da je ova Crna Gora "na dobrom putu" da zatvori pristupne pregovore do kraja 2026. godine.
U skladu sa tim, tokom događaja morao je biti dobar osećaj biti zvaničnik Crne Gore. Taj nivo podrške koji ova država uživa zaista je bez presedana. Kada se o njoj govori, ukazuje se da, ako ova mala zapadnobalkanska država može da izvede sve reforme, pa i one "bolne", onda mogu svi. Uprkos ograničenim administrativnim i finansijskim resursima, pokazalo se da je ključni element za reafirmaciju statusa države koja prednjači na svom putu ka ostvarivanju članstva (en. frontrunner) upravo politička volja.
Država koja je bila zaglavljena na svom putu ka EU definitivno se otkočila. Ovo se vidi i u činjenici da se EU priprema da se uključi u pregovore oko pripreme nacrta pristupnog akta Crne Gore.
Nema snažnije poruke od toga. Ta poruka dobija dodatno na značaju ako se uzme u obzir da ni Albanija nije daleko, s obzirom na to da je iste nedelje otvorila svoj poslednji klaster, dok je Komisija stala uz njenu ambiciju da ispuni sve kriterijume za članstvo do kraja 2027. godine.
Pristupni akti nove generacije za nova vremena
Pored toga što je proširenje prepoznato kao nešto što će se zaista dogoditi u dogledno vreme, u velikoj meri se razgovaralo i o tome kako će sama Unija izgledati i funkcionisati jednom kada primi nove članice. U tom svetlu isticalo se da će se Unija osloniti na akte o pristupanju novih članica kao na "akte nove generacije" koji će adresirati izazove koji trenutno dominiraju Unijom.
Naime, kada je EU u prošlosti širila svoje granice, nije se u značajnoj meri razgovaralo o demokratskom nazadovanju.
Pretpostavljalo se da, jednom kada se države usaglase sa pravnim tekovinama Unije, time "priča završava" i da će Unija imati posla isključivo sa demokratskim zemljama. Ipak, primer Mađarske, koji se najviše isticao tokom događaja, ukazao je na to da se iste greške ne smeju ponoviti i da se Unija mora obezbediti od budućeg, potencijalnog demokratskog nazadovanja.
Tu nastupaju tzv. "kontrolni mehanizmi" (en. safeguards). Reč je o mehanizmima koji treba da obeshrabre demokratsko nazadovanje novih članica. Uz njihovu pomoć, Unija će dobiti dodatne alate na raspolaganje kako bi sankcionisala svaki pokušaj urušavanja demokratskih principa koji predstavljaju temelj EU. Kako je i sama komesarka Kos istakla, nema potrebe za bojazni u pogledu njihovog uvođenja, imajući u vidu da mehanizmi ove vrste neće biti aktivirani sve dok članice budu zadržavale postojeći nivo demokratskih reformi.
S obzirom na to da je strah od demokratskog nazadovanja i te kako realan među postojećim članicama, njihovo uvođenje trebalo bi istovremeno da obeshrabri i svako dalje odlaganje proširenja uz obrazloženje da je potrebno dodatno vreme da pojedini reformski koraci zažive.
Iako je Crna Gora skeptična u pogledu njihovog uvođenja, realnost će uticati na to da shvati da nije pitanje da li će oni biti usvojeni, već koliko će biti ekstenzivni, pogotovo jer je plan da se primenjuju na sve buduće članice.
Ka narednom Forumu o proširenju
Sve što se moglo čuti na Forumu imalo je karakter urgentnog delovanja. Već do narednog biće jasno da li i u kojoj meri je EU, zajedno sa kandidatima, uspela da napravi iskorake ka ispunjenju svojih ciljeva.
Ako se Forum ponovo organizuje, na primer u novembru 2026. godine, do tada će se znati da li je Crna Gora bila u stanju da zatvori sva poglavlja u toj godini, kao i da li je odmakao proces pripreme njenog akta o pristupanju, uključujući i analizu finansijskog uticaja proširenja u kontekstu njenog pristupanja.
Naravno, da bi proširenje zaista bilo verodostojno, očekivaće se i da Albanija ostvari potrebne iskorake ka zatvaranju makar dela poglavlja. Sve ove poruke koristiće se i da ohrabre Srbiju, kao i ostale države kandidate, da se "uhvate posla" i sprovedu preko potrebne reforme, kako bi se i njihov evropski put otkočio.