Evropske zemlje su zauzete radom na planu B kako bi sprečile da Ukrajina ostane bez novca početkom sledeće godine, u slučaju da propadne sporazum o korišćenju zamrznute ruske imovine za finansiranje ratnih napora Kijeva, piše Politiko.
Na samitu pre mesec dana, lideri Evropske unije su se nadali da će se složiti oko predloga da se imobilisane rezerve Moskve koriste za "reparacioni kredit" od 140 milijardi evra Ukrajini. Međutim, ideja je naišla na žestok otpor Barta De Vevera, premijera Belgije, zemlje u kojoj se novac nalazi.
Sada, kako se mirovni pregovori intenziviraju i Kijev ostaje bez novca, pitanje ruske imovine postaje još hitnije.
"Ako mi ne delujemo, drugi će delovati pre nas", rekao je jedan zvaničnik EU, koji je, kao i ostali citirani, želeo da ostane anoniman kako bi slobodno govorio.
Evropski zvaničnici sugerišu da bi nova mirovna inicijativa Donalda Trampa mogla pomoći u jačanju podrške planu. Prema planu, novac bi bio vraćen Moskvi samo u malo verovatnom slučaju da Rusija pristane da plati ratnu reparaciju.
Plan B kao privremeno rešenje
Uprkos intenzivnim razgovorima između Belgije i Komisije, De Vever je i dalje zabrinut zbog pravnih obaveza i rizika od odmazde Moskve. Zato se stručnjaci u Briselu sada okreću Planu B kako bi pomogli Ukrajini ako predlog zajma za reparacije ne bude spreman za samit lidera EU 18. decembra.
Jedna od opcija koja dobija na zamahu jeste "premostni" zajam, finansiran zaduživanjem EU, kako bi se Ukrajina održala na površini tokom prvih meseci 2026. godine, potvrdila su četiri zvaničnika. Ovo bi obezbedilo više vremena za uspostavljanje punog zajma za reparacije na način koji je prihvatljiv za Belgiju.
Dvojica diplomata su rekla da bi se od Ukrajine moglo tražiti da otplati početni prelazni zajam nakon što dobije sredstva iz dugoročnog zajma za reparacije. Druga opcija je kombinacija zajma za reparacije i zajedničkog zaduživanja EU.
Trka sa vremenom
Diplomate očekuju da će predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen uskoro naložiti svojim službama da predstave nacrt pravnog teksta o zajmu za reparacije.
"Sledeći korak je da je Komisija sada spremna da predstavi pravni tekst", rekla je Fon der Lajen poslanicima Evropskog parlamenta u Strazburu, ne precizirajući kada. Takođe je naglasila: "Ne vidim scenario u kojem će evropski poreski obveznici sami platiti račun".
Komisija je svesna potrebe za hitnim rešenjem, s obzirom na to da Kijev upozorava da se suočiti sa nestašicom novca već u prvim mesecima sledeće godine. Francuski predsednik Emanuel Makron je najavio da će saveznici EU "u narednim danima" finalizovati rešenje koje će "osigurati finansiranje" i "dati vidljivost Ukrajini".
Mađarska kočnica i Trampov uticaj
Dugoročno gledano, zajam za reparacije se vidi kao jedina opcija jer ne postoji volja među državama članicama EU da posegnu za sopstvenim budžetima, od kojih su mnoge već opterećene deficitima. Stoga je ključno ubediti Belgiju da se složi.
Međutim, čak i "premostni" zajam ima svoje prepreke. Najveća je to što bi zajedničko zaduživanje EU zahtevalo jednoglasnu podršku svih 27 članica, a Mađarska se dugo protivi novim merama za finansiranje ukrajinskih ratnih napora.
Moguće rešenje bi bilo da se zajam predstavi kao sredstvo za obnovu Ukrajine, a ne kao finansiranje njene vojske. Dodatni faktor je obnovljeni zamah za mirovni sporazum koji podstiče Trampov tim. U nacrtima mirovnog predloga pominje se korišćenje zamrznute imovine za finansiranje rekonstrukcije.
Lideri EU se nadaju da su ubedili Trampov tim da moraju imati poslednju reč o sudbini imovine, kao i o vremenskom okviru za ukidanje sankcija Rusiji i putu Ukrajine ka članstvu u EU, rekli su diplomate.
(EUpravo zato/POlitico)
