5 najpoznatijih imena evropske politike: Ursula je majka sedmoro dece, Mišel najmlađi premijer, a ko je Lajčak?

Evropska unija, sa svojom složenom strukturom i institucijama, ima izuzetno visok broj zvaničnika koji pokrivaju širok spektar nadležnosti - od ekonomije do spoljnih poslova, od pravde do poljoprivrede. Ipak, neki od njih su postali poznati po svojoj ulozi u oblikovanju politika koje imaju direktni ili indirektni uticaj na zemlje poput Srbije.

Jedan od najpoznatijih zvaničnika, posebno u Srbiji, ali i u Evropskoj uniji je svakako – Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije. Forbes ju je krajem prošle godine proglasio najmoćnijom ženom na svetu.

Ona je postala predsednica Evropske komisije u julu 2019. i prva je žena na toj poziciji. Pre toga je bila nemačka ministarka odbrane u mandatu kancelarke Angele Merkel.

Fon der Lejen je 2020. predvodila donošenje zakona o 750 milijardi evra vrednom paketu pomoći za borbu protiv pandemije koronavirusa, a 2022. je postala jedna od najčvršćih zapadnih saveznika Ukrajine.

Rođena je u Ikselu, u Belgiji, 1958. godine, gde je sa porodicom živela do svoje 13. godine, kada se sele u rodnu Nemačku. Upisuje studije ekonomije 1977, ali je zbog u to vreme rastućeg straha od komunističkih napada u Zapadnoj Nemačkoj, kao ćerku istaknutog političara, roditelji već naredne, 1978. godine prebacuju u London, gde je provela više od godinu dana pod zaštitom, studirajući na Londonskoj školi ekonomskih i političkih nauka pod lažnim imenom, Rouz Letson.

Po povratku u Nemačku, upisuje medicinu na Medicinskom fakultetu u Hanoveru, gde je diplomirala 1987. godine, a prvi posao dobila je kao lekarka na ženskoj klinici u Hanoveru. Sa suprugom, takođe lekarom, i decom odlazi u Ameriku na četiri godine, gde je on angažovan na Univerzitetu u Stanfordu. Fon der Lajen se potom odlučuje da upiše master studije iz oblasti javnog zdravlja na Medicinskom fakultetu u Hanoveru 1998. godine.

Za kolegu lekara Heika fon der Lajena udala se 1986. godine, a zanimljiva informacija je da je on rođen u porodici koja je pripadala nemačkom plemstvu. Verovali ili ne, Ursula ima čak sedmoro dece, a krajem 2021. objavila je fotografiju sebe i unučice uz haštag #Ponosa baka i opis da se radi o "čarobnom trenutku".

Specijalac za Balkan - Miroslav Lajčak

Još jedno zvučno ime za srpsku javnost definitivno je Miroslav Lajčak. Trenutna funckija mu je specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Kosova i Srbije, a prema navodima medija, uskoro bi sa ove pozicije mogao da ode u ambasadorsku fotelju Evropske unije u Švajcarskoj.

Lajčaku je Balkan bio jedno od važnijih pitanja u karijeri, imajući u vidu da je dobar deo njegove karijere upravo bio vezan za ovdašnji region.

Pored toga što je radio u Bugarskoj i Grčkoj, nisu mu strane ni druge ovdašnje države, naročito kada je reč o nekadašnjoj SFRJ. Naime, Lajčak je od 1998. do 2001. bio šef kabineta nekadašnjeg slovačkog ministra spoljnih poslova Eduarda Kukana (koji je bio izvestilac za Srbiju), ali i njegov pomoćnik u svojstvu specijalnog izaslanika za Balkan.

Samo godinu dana nakon demokratskih promena 2000. godine, Lajčak stiže u Beograd kao slovački ambasador za Saveznu Republiku Jugoslaviju (kasnije Srbiju i Crnu Goru), Albaniju i Makedoniju, da bi se nekoliko godina kasnije "prebacio" u susednu BiH, gde je obavljao funkciju visokog predstavnika Ujedinjenih nacija za Bosnu i Hercegovinu.

Važi za čoveka koji se dobro priprema, koji je temeljan i završava zadatke, ali i da je u isto vreme voljan da razgovara i uzme i drugačija mišljenja u obzir. U isto vreme, važi za odlučnu osobu koja je sklona i takozvanoj "diplomatiji pritiska", naravno iza kulisa.

Nije nepoznanica ni da je prozapadno orjentisan, iako je međunarodne odnose studirao i na Državnom institutu za međunarodno pravo u Moskvi. Upravo to ga je, najverovatnije, i odvelo u Moskvu na početku diplomatske karijere. Njegov prvi posao van nekadašnje Čehoslovačke bio je upravo u Moskvi (početkom devedesetih godina prošlog veka). Radio je u ambasadi i te nekadašnje države, a nakon razdvajanja Češke i Slovačke, takođe ostaje angažovan u ambasadi, samo novonastale države Slovačke.

Osim Rusije, radio je i u Japanu gde je bio ambasador. Važna referenca u karijeri bilo mu je što je bio predsedavajući OEBS-a.

Miroslav Lajčak je svojevremeno bio u trci za generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, i to kada je "u igri" bio i nekadašnji srpski šef diplomatije Vuk Jeremić 2016. godine. Lajčak i Jeremić su dobili isti broj glasova, ali je na funkciju "predsednika sveta" izabran Portugalac Antonio Gutereš.

Očekivano, osim slovačkog, govori i ruski, nemački, ali i srpski jezik. Rođen je 1963. u Popradu, Slovačka. Oženjen je i otac dve ćerke.

Najmlađi premijer Belgije i prvi čovek EU

Sin bivšeg evropskog komesara, advokat Šarl Mišel postao je najmlađi premijer Belgije od 1845. godine kada je izabran sa 38 godina 2014. godine. Trenutno je na funkciji predsednika najvažnijeg tela u EU - Saveta Evrope.

Šarl Mišel je rođen u Namuru, Belgija, 21. decembra 1975. godine. Njegov otac Luj Mišel je političar (reformistički pokret, MR) koji je bio gradonačelnik Žodonja, a potom komesar Evropske komisije i član Evropskog parlamenta.

Mišel je započeo svoju političku karijeru već sa 16 godina kada se pridružio Mladim liberalnim reformatorima iz Jodoignea (Jeunes Reformateurs Liberauk de Jodoigne), koji je povezan sa MR. 1994. godine, sa 18 godina, Šarl Mišel je izabran za provincijskog savetnika u Valonskom Brabantu. Diplomirao je pravo na Univerzitetu Libre de Brukelles (ULB) i Univerzitetu u Amsterdamu 1998. godine, nakon čega je postao advokat u Briselu. Pored francuskog, tečno govori i holandski i engleski. Mišel i njegova supruga Ameli Derbaudrengijen Mišel imaju dvoje dece, evropski političar navodno ima i sina iz prvog braka.

Mišel je bio jedan od prvih političara EU koji je sugerisao da blok ide ka "dvostepenoj" uniji zbog migracija, jer bi neke zemlje članice koje ne žele da prime migrante mogle da izgube neka od svojih prava iz EU.

Oliver Vahelji – pobeda je cilj

Oliver Varhelji, komesar za proširenje EU, vrlo je poznato ime u srpskoj javnosti, posebno u poslednje vreme kako se aktivno govori o proširenju EU na Zapadni Balkan.

Više od dve decenije bavi se politikom Unije u Evropskoj komisiji i u raznim ministarstvima, a takođe je radio i na pristupanju Mađarske EU. Inače, važi za pristalicu politike predsednika Mađarske Viktora Orbana.

Mađarski mediji su ga opisivali kao diplomatu koji ne teži dogovorima, već samo potpunoj pobedi. Sa druge strane, oni koji ga poznaju, za njega smatraju da je bio kompetentan i dobro pripremljen profesionalac koji je imao jasan pogled na to kako stvari funkcionišu u Briselu.

Varhelji je studirao evropsko pravo u Danskoj, a stekao je i diplomu prava na Univerzitetu u Segedinu. Od 1995. je u javnim službama, najpre kao pripravnik u Ministarstvu industrije i trgovine, i to u Kancelariji za evropske poslove.

U Brisel prvi put odlazi 2001, i to dve godine pre nego što se Mađarska priključila EU, kada je postavljen za pravnog savetnika mađarske misije u EU. Tri godine, do 2006. je bio šef pravne službe stalnog predstavništva Mađarske pri EU, nakon čega se vraća u Budimpeštu vodeći odsek za pravo EU u Ministarstvu pravde.

Ipak, 2008. ponovo poslat u Brisel, gde je radio u Evropskoj komisiji, pa se ponova nakratko vraća u Mađarsku, da bi 2015. godine bio postavljen za prvog čoveka u mađarskoj kancelariji u EU. Govori engelski, francuski i nemački. Oženjen je i otac tri ćerke.

Bio je i specijalni gost na gala večeri povodom lansiranja sajta EUpravo zato, gde je govorio o važnosti Evropske unije i Srbije kao delu ove porodice.

Političarka koju pamtimo – ne po dobrom

Viola fon Kramon, nemačka je političarka, u Srbiji vrlo dobro poznata – ne po dobrom. Za nju se uglavnom vežu antisrpski stavovi, posebno kada je u pitanju tema Kosova i Metohije. Oko ovoga je veoma jasna - stava je da ta teritorija treba da bude nazvisna od Srbije, zbog, kako navodi, istorijskih činjenica.

Članica je Saveza 90/Zelenih, a od 2019. obavlja funkciju narodne poslanice Evropskog parlamenta. Između 2009. i 2013. predstavljala je Donju Saksoniju u Bundestagu.[1] Takođe je izvestiteljka Evropskog parlamenta za Republiku Kosovo.

Viola fon Kramon je rođena u Haleu u Nemačkoj i studirala je poljoprivrednu ekonomiju na Rajniše Fridrih Vilhelms Univerzitetu u Bonu. Udata je za, kako mediji pišu, nemačkog plemića Štefana fon Kramona Taubela, koji radi kao profesor agrarne politike na Univerzitetu u Getingenu sa kojim ima četvoro dece.

(JA/EUpravo zato)