Fraza "evropski povratak nuklearnoj energiji" sve češće opisuje promene u energetskoj politici Evropske unije, gde se nuklearna energija ponovo vidi kao ključni alat za postizanje energetske nezavisnosti, smanjenje emisija CO₂ i stabilizaciju elektro-mreže u vreme sve veće potražnje izazvane razvojem AI centara i električnih vozila.
Ovaj trend ubrzala je energetska kriza koju je pokrenuo rat u Ukrajini i okretanje Evrope od ruskog gasa i nafte. Iako su zemlje poput Nemačke i Austrije i dalje skeptične, većina članica EU danas podržava nuklearnu energiju kao deo "zelene" tranzicije.
Razlozi za nuklearni preporod
Zašto se dešava ovaj povratak?
Pre svega zbog energetske bezbednosti.
Nakon ruskog napada na Ukrajinu, Evropa je shvatila koliko je ranjiva zbog zavisnosti od uvoza fosilnih goriva. Nuklearna energija predstavlja stabilan izvor koji može zameniti gas i ugalj, a uran se može nabaviti iz brojnih zemalja, među kojima prednjače Kanada i Kazahstan.
Evropski zeleni plan predviđa klimatsku neutralnost do 2050. i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte za 55% do 2030.
Nuklearne elektrane ne emituju CO₂ tokom rada, a EU ih je 2022. uvrstila u "zelenu taksonomiju", listu održivih investicija, čime su otvorena vrata novim fondovima i finansiranju.
Energetske potrebe budućnosti
Procene govore da će potražnja za električnom energijom u Evropi porasti za 50 do 80 procenata. Obnovljivi izvori poput vetra i sunca još uvek ne mogu da obezbede toliku količinu energije, pa se nuklearna energija vidi kao ključni stabilizator mreže.
Evropski komesar za međunarodnu saradnju i razvoj, Jozef Sikela, nekadašnji ministar industrije Češke, kaže da Evropa mora da bude realna.
"Nuklearna energija, zajedno sa obnovljivim izvorima, može imati ključnu ulogu u rešavanju svih izazova pred nama, od stabilnosti mreže i dekarbonizacije do sigurnosti snabdevanja."
Ekološke organizacije, međutim, snažno kritikuju ovakve planove, strahujući da će uništiti napredak postignut u zaštiti životne sredine.
Tomas Luis iz Evropske mreže za očuvanje klime tvrdi da industrijski lobiji koriste rat kao izgovor za nedovoljno ulaganje u klimatske mere.
"Žele da smanje sopstvene troškove. Nuklearke se ne mogu izgraditi brzo, pa priča o stabilnosti sistema jednostavno ne stoji."
Četvrtina evropske energije iz nuklearki
EU tvrdi da je moguće uskladiti zaštitu klime i razvoj nuklearne energije. Kao rešenje vide se mali modularni reaktori (SMR), manji, jeftiniji i bezbedniji od klasičnih nuklearnih elektrana.
Evropska unija je 2024. pokrenula Evropski industrijski savez za SMR-ove kako bi ubrzala njihovo uvođenje. Inicijativa okuplja više od 350 članova, velike kompanije, istraživačke centre, startapove, banke, lokalne vlasti i nevladine organizacije.
Planiran je petogodišnji razvoj, a pilot-projekti su odobreni u Češkoj, Poljskoj i Francuskoj.
Prošle godine nuklearna energija činila je 24% ukupne proizvodnje električne energije u EU.
Evropska komisija je u junu objavila osmi izveštaj o nuklearnim programima, prema kojem će nuklearna energija zahtevati ulaganja od oko 241 milijarde evra do 2050. Od toga bi 205 milijardi otišlo na nove elektrane, a 36 milijardi na produženje rada postojećih reaktora. U planovima se predviđa kombinacija javnog i privatnog finansiranja.
Izveštaj naglašava da su potrebni svi izvori niskougljenične energije, ne samo obnovljivi, kako bi EU ostvarila klimatske i energetske ciljeve. Predviđa se da će nuklearni kapacitet porasti sa 98 gigavata u 2025. na oko 109 gigavata do 2050.
Nova energetska realnost
Političke promene u nizu država EU ukazuju na sve širu spremnost da se prihvati nuklearna energija kao neminovni deo budućnosti.
Belgija je ukinula zakon o postepenom gašenju nuklearnih reaktora, čime je omogućena gradnja novih.
"Znamo da je to niskougljenični izvor, što znači da možemo ispuniti klimatske ciljeve, a istovremeno pruža obilje energije", rekao je belgijski ministar energetike Matje Bihe.
Nemačka, pod novom vladom, ublažila je svoj tradicionalno antinuklearni stav i sada izjednačava nuklearnu energiju sa obnovljivim izvorima u zakonodavstvu EU.
Danska razmatra ukidanje četrdesetogodišnje zabrane nuklearne energije, posebno kroz razvoj modularnih reaktora.
Italija je usvojila zakon koji priprema teren za povratak nuklearnoj energiji, sa planovima za napredne modularne reaktore, dok je vlada premijerke Đorđe Meloni zacrtala 2030. kao godinu povratka nuklearnoj energiji.
Poljska, koja zavisi od uglja, započela je svoj nuklearni program, a prva elektrana trebalo bi da proradi 2033.
U Španiji raste pritisak da se odustane od planiranog gašenja nuklearki, posebno nakon velikog nestanka struje prošlog proleća.
Evropski savez za energetska istraživanja ističe da je važno, pre svega, povećati kapacitete postojećih nuklearki gde god je moguće, ali i nastaviti snažna ulaganja u sunce, vetar i hidroenergiju.
Nuklearna energija i obnovljivi izvori, poručuju stručnjaci, nisu međusobno suprotstavljene strategije, mogu se razvijati paralelno. A dugoročna nada ostaje razvoj fuzionih elektrana, gotovo potpuno "zelenih", bez dugotrajnog otpada i bez rizika katastrofa poput Černobilja.
(M.A./EUpravo zato/index.hr)
