Više od 360 miliona Evropljana glasalo je izborima za Evropski parlament na četvorodnevnom demokratskom maratonu u 27 država članica EU čiji će ishod odrediti uticaj političkih partija u Evropi u narednih pet godina.
Evropski izbori su ranije često beležili nisku izlaznost (najveća zabeležena je bila 51 odsto 2019. godine), ali ovoga puta su imali veliku pažnju. Pretpostavlja se da je to zbog velikih izazova sa kojima se EU suočila od poslednjih izbora — prvenstveno pandemije kovid-19 i rata u Ukrajini, prenosi euobserver.
Za razliku od prethodnih izbora, ovi iz 2024. godine imaju potencijal da promene tradicionalnu ravnotežu moći od progresivnih snaga ka desnici — ili da povećaju broj partijskih grupa unutar Evropskog parlamenta.
Prve procene kažu da je izlasnost birača širom Evrope bila je 51 odsto
Evropska narodna partija (EPP) desnog centra osvojila je najviše glasova na izborima za Evropski parlament, ali su desničarske i krajnje desničarske grupacije povećale broj mandata, pokazuju prvi rezultati novog saziva Evropskog parlamenta.
Trijumf krajnje desnice u Francuskoj
Francuski lider krajnje desnice Žordan Bardela pozvao je Evropsku uniju da krene u novom pravcu, nakon istorijske pobede Nacionalnog fronta (RN) Marin Le Pen. Kako sada stoje stvari, pretpostavlja se da će osvojiti 30 od 81 mandata u Francuskoj — 12 više nego 2019. godine.
Preporod, koalicija francuskog predsednika Emanuela Makrona zauzela je drugo mesto sa 15,2 odsto, dok su socijalisti treći sa 14,3 odsto.
Obnovimo Evropu, liberalna proevropska politička grupa osvojila je 14 mandata, što je devet manje u odnosu na to koliko je imala. Socijaldemokratska partija imaće 13 poslanika.
Tvrda levica Nepokorena Francuska liderke Manon Obri blago je poboljšala svoj rezultat, osvojivši osam mandata, u poređenju sa sedam u 2019. godini. Stranka desnog centra Republikanci izgubila je dva od osam mesta koliko su imali u prethodnom sazivu.
Rekonket, partija Erika Zamura ulazi u parlament sa pet mesta. Jedan od najvećih gubitaka pretrpeli su Zeleni, izgubivši više od polovine svojih mesta, sa 12 na pet poslanika.
Krajnja desnica dobila i u Nemačkoj i Austriji
Nemačka Alternativa za Nemačku (AfD) dobila je oko 16,2 odsto, iza CDU/CSU koji su pobedili sa 30 odsto.
Rukovodstvo AfD-a opisalo je to kao "sjajan rezultat". Njihova pobeda dolazi uprkos skandalima vezanim za nacizam vodećeg kandidata Maksimiliana Kraha.
FPO je za sada na prvom mestu u Austriji sa 27 odsto podrške, a prati ih Austrijska narodna partija (ÖVP).
Najnovije procene sugerišu da bi krajnje desna grupa Identitet i demokratija mogla imati 62 poslanika, u odnosu na trenutnih 49.
Prva projekcija parlamenta (na osnovu nacionalnih preliminarnih rezultata)
Do sadašnji preliminarni rezultati kažu da će Evropska narodna partija (EPP) biti pobednik ovih izbora, sa 181 mandatom, u odnosu na 176 koliko je imala 2019. godine. Socijalisti i demokrate (S&D) će izgubiti četiri mesta, smanjujući broj svojih poslanika sa 139 na 135.
Zbog protesta farmera protiv ekološke agende Evrope, Zeleni su pretrpeli jedan od najvećih udaraca - imaće 18 mesta manje u odnosu na 71, koliko sada imaju. I liberalna stranka Obnovimo Evropu suočiće se sa značajnim gubicima. Broj njihovih poslanika pašće sa 102 na 82.
Podrška Evropskim konzervativcima i reformistima (ECR) blago je porasla. Projekcije ukazuju da će osvojiti dva mesta više, pa će ukupno 71 njihov poslanik sedeti u Evropskom parlamentu, čime postaju četvrta grupa po veličini.
Krajnja desnica Identitet i demokratija (ID) ostvarila je dobar rezultat, povećavši broj svojih mesta sa 49 na 62.
Napominjemo da su ovo samo preliminarni rezultati i da se očekuje preslagivanje političkih grupa.
"Evropljani još uvek glasaju, tako da je ovo stvarno samo prva projekcija", rekla je predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola (EPP).
Partije poput Alternative za Nemačku (AfD) i Fides, mađarskog premijera Viktora Orbana trenutno su u grupi Nezavisnih poslanika, ali se očekuje da će se pridružiti nekoj političkoj porodici kako bi povećale svoj uticaj u zakonodavnim procesima.
Rezultati iz Hrvatske
U Hrvatskoj, Hrvatska demokratska zajednica, trenutnog premijera Andreja Plenkovića, može se proglasiti pobednikom, osvojivši polovinu od ukupno 12 mesta Hrvatske.
Koalicija Socijaldemokratske partije Hrvatske dolazi na drugo mesto sa četiri mandata — jedan više u poređenju sa 2019. godinom.
Zeleni član Možemo! i krajnje desni Domovinski pokret (član Plenkovićeve koalicije u Vladi) će takođe ući u Evropski parlament, sa po jednim mandatom.
Pobeda konzervativaca u Španiji
Prema prvim procenama, Konzervativna Narodna partija lidera opozicije Alberta Nunjeza Feijoa u Španiji je uzela 32,4 odsto glasova, a Socijalistička partija premijera Pedra Sančeza 30,2 odsto glasova.
Krajnje desničarska partija Voks, prema prvim procenama, odnela je 10,4 odsto glasova.
Vladajuća partija u Italiji osvojila najviše glasova
Italijanska vladajuća desničarska partija Braća Italije Đorđe Meloni pripremila se za proslavu u nedelju uveče pošto je izlazna anketa SVG pokazala da su osvojili između 27 i 31 odsto glasova.
Izbori za EP bili su test za Meloni, koja je pre godinu i po dana preuzela vlast. Sada će se nadati da će rezultat pooštriti njen stisak u italijanskoj politici.
Levičarska Demokratska stranka je na drugom mestu sa 21,5 do 25,5 odsto glasova, prema anketi.
