Samo mali broj država članica Evropske unije nalazi se na putu da ispuni ciljeve EU za reciklažu komunalnog otpada, uključujući ponovnu upotrebu i reciklažu ambalažnog otpada poput plastike, metala i papira, pokazuje najnoviji izveštaj Evropskog revizorskog suda (ECA).
Austrija, Belgija, Češka, Danska, Nemačka, Italija, Luksemburg, Holandija i Slovenija prednjače i gotovo sigurno će do 2025. dosegnuti cilj od 55 odsto reciklaže komunalnog otpada i 65 odsto reciklaže ambalaže, kako je propisano EU zakonodavstvom.
Uprkos tome što su pravila EU o otpadu na snazi već 50 godina, nadzor i sprovođenje propisa i dalje su slaba tačka u mnogim državama. Otpad iz domaćinstava, kancelarija i prodavnica i dalje čini 27 odsto ukupnog otpada u EU, a mnoge zemlje i dalje spaljuju otpad na deponijama.
Pored toga, brojni projekti upravljanja otpadom sufinansirani iz EU suočili su se s kašnjenjima i probijanjem budžeta. Revizori ističu da je u Grčkoj, Poljskoj, Portugalu i Rumuniji napredak ka efikasnom upravljanju komunalnim otpadom spor. Među ključnim preprekama su nedovoljno javno finansiranje, nemogućnost uspostavljanja depozitnih sistema, neadekvatno povećanje takse na deponovanje i neprimena tarife zasnovane na količini generisanog otpada.
Prema podacima ECA, biološki otpad, poput baštenskog otpada, zatim papir i karton činili su više od polovine (55 odsto) komunalnog otpada u 2022. godini. Plastika je učestvovala sa 10 odsto, a drvo sa 8 odsto.
Reciklaža se ne isplati
EU revizori upozoravaju i na ozbiljne probleme s kojima se suočava reciklažna industrija, posebno zbog slabe potražnje za recikliranim proizvodima, naročito plastikom.
"Kružno gospodarstvo je ključ za ostvarenje ciljeva održivog razvoja EU. Da bi ti ciljevi bili realni, EU mora stvoriti uslove za održivu i isplativu industriju reciklaže. Bez efikasne industrije i tržišta, ciljevi reciklaže su ugroženi", poručio je član ECA Stef Blok.
Evropski prerađivači plastike već su upozoravali da su zbog visokih cena energije njihove operativne troškove porasli, dok se tržište suočava s jeftinim i neproverenim uvoznim plastičnim materijalima, kao i slabom potražnjom za onim proizvedenim u EU.
Raniji izveštaj Evropske agencije za životnu sredinu dodatno potvrđuje ove brige, vrednosni lanci plastike su neodrživi, proizvode emisije i povećavaju količinu otpada i zagađenja. Rešenje, kažu, može biti samo potpuni prelazak na kružni, održivi sistem plastike.
U Rumuniji i Poljskoj, operateri postrojenja za tretman otpada prijavili su nedostatak postrojenja koja otkupljuju reciklirani materijal.
Slaba potražnja obara cenu i primorava operatere da otpad šalju na obradu stotinama kilometara daleko, što povećava emisije iz transporta. ECA navodi primer operatera koji je staklo slao u postrojenje udaljeno 590 kilometara, papir preko 570 kilometara, a aluminijum čak 910 kilometara.
Komisija pojačava nadzor
Revizori su ukazali i na slab nadzor Evropske komisije, navodeći da u poslednjih deset godina nije obavila nijednu terensku kontrolu poštovanja propisa u državama članicam,– uprkos tome što podržava zemlje u sprovođenju pravila.
Takođe su konstatovali da je Komisija "vrlo kasno" pokrenula postupke zbog kršenja propisa protiv zemalja koje nisu ispunile ciljeve reciklaže iz 2008, tek u julu 2024.
"Pošto države članice dostavljaju podatke 18 meseci nakon referentne godine (jul 2022. za podatke iz 2020), Komisiji su bila potrebna dve godine da pokrene postupke protiv 17 zemalja", navodi se u izveštaju.
Ipak, EU je usvojila niz novih mera kako bi podstakla građane i privredu na ponovnu upotrebu i reciklažu. Depozitni sistem biće obavezan od januara 2029. za određene formate ambalaže, dok je proširena odgovornost proizvođača već obavezna za svu ambalažu od januara 2025.
Evropska komisija najaviće Zakon o kružnoj ekonomiji 2026. godine – kao priliku da se industriji reciklaže obezbedi jasna i održiva poslovna perspektiva.
(EUpravo zato)
