Prema istraživanju Ipsosa i Euronews-a, četrdeset pet odsto birača u EU je za ulazak Ukrajine u Uniju, dok je 35 odsto protiv, a 20 odsto je neodlučno.
Ukrajina i njena susedna Moldavija podnele su zahtev za pridruživanje EU u roku od nekoliko nedelja od početka ruske invazije na Ukrajinu krajem februara 2024. i dobile status kandidata u rekordnom roku, dok su se šefovi država i vlada EU složili da počnu pregovore sa ovim zemljama.
Pre rata, izgledi za pridruživanje Ukrajine smatrani su malo verovatnim, pošto su aplikacije za članstvo drugih zemalja Zapadnog Balkana već godinama bile na čekanju u tom trenutku.
Rezultati ankete o proširenju, kada se gleda po zemljama, ukazuju da je stav Evropljana prema ulasku Ukrajine u EU mahom pozitivan ali i mešavina emocija, simpatija i političkog realizma.
Oko 68 odsto Finaca želi da Ukrajina uđe u EU. Kako Finska deli granicu sa Rusijom, nordijski stratezi veruju da će postepena integracija Ukrajine u EU oslabiti sposobnost Rusije da se meša u istočne susede bloka.
Za njom slede Portugalija i Španija, gde je velika većina (68 odsto) takođe za ulazak Ukrajine. Švedska i Danska, kao i zemlje članice koje se graniče sa Ukrajinom, kao što su Poljska i Rumunija, takođe su pozitivno nastrojene prema ulasku Ukrajine u EU.
Država članica koja se najviše protivi ulasku Ukrajine je Mađarska, gde se tome protivi 54 odsto ispitanika.
Francuska je takođe jedna od država članica u kojima je otpor pridruživanju Ukrajine najveći.
Rasčlanjujući po partijskim strujama, zeleni glasači najviše se zalažu za otvaranje vrata EU prema Ukrajini, a slede centristički glasači Velike koalicije (EPP, Renews i S&D) i evropski konzervativci i reformski nacionalisti. Glasači desničarske ekstremističke frakcije „Identitet i demokratija" otvoreno su protiv ulaska Ukrajine sa 64 odsto.
Proširenje nije prioritet
Anketa je pokazala da ipak proširenje nije ni među 10 prioriteta koje su evropski birači naveli za predstojeći period.
Relativna većina glasača u EU ne deli ideju svojih lidera da bi ulazak više zemalja u Uniju povećalo stabilnost Evrope.
Po ovom pitanju, u nordijskim zemljama podrška dramatično opada, dok birači u zemljama centralne i južne Evrope imaju različita mišljenja.
Pristupanje Srbije
Evropljani su podeljeni oko pristupanja Srbije: 37 odsto je protiv, a 35 odsto za.
Pristupanju Srbije EU Rumuni su najveća podrška, dok su Nemci, Francuzi i Holanđani u velikoj meri protiv.
Isto važi i za Albaniju, gde protivnici ulaska u EU prednjače sa 38 odsto u odnosu na 34 odsto za.
Ulazak Bosne i Hercegovine u EU podržava samo 37 odsto evropskih birača, 33 odsto je protiv, a 30 odsto nema stav. Najviše pristalica su Rumuni (62 odsto), a protiv je i većina Nemaca (40 odsto) i 50 odsto Francuza.
Po pitanju Gruzije, pristalice i protivnici su izjednačeni sa po 35 odsto, a još 30 odsto nema odgovor.
Gruzija je dobila status kandidata u decembru prošle godine, a lideri EU još nisu odobrili početak pregovora.
Rezultati istraživanja su pokazali i da je Turska najmanje popularan kandidat za EU među Evropljanima. Oko 55 odsto anketiranih Evropljana je protiv ulaska ove zemlje u Evropsku uniju.
Anketa je sprovedena na 26.000 ispitanika u 18 država članica.
(M.A./EUpravo zato/ vestionline.com)
