Ministarstvo evropskih poslova (MEP) tvrdi da je Crna Gora završila sve obaveze u pet pregovaračkih poglavlja koja bi trebalo da budu zatvorena krajem godine i da se čeka ocena Evropske komisije i članica EU, uz očekivanje da će rezultati rada Vlade i nadležnih institucija biti jasno prepoznati.
Iz Ministarstva veruju da je Crna Gora na dobrom putu da na predstojećoj Međuvladinoj konferenciji sa EU zatvori poglavlja "na kojima je intenzivno i predano radila tokom ove godine". To su poglavlja 3 (Pravo osnivanja preduzeća i sloboda pružanja usluga), 4 (Sloboda kretanja kapitala), 6 (Privredno pravo), 11 (Poljoprivreda i ruralni razvoj) i 13 (Ribarstvo).
Na pitanje šta će biti sa poglavljem 31 (Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika), čije zatvaranje je blokirala Hrvatska krajem prošle godine, iz ministarstva su za "Vijesti" odgovorili da je proces u fazi političkih konsultacija sa Hrvatskom i ishod će zavisiti od njihove procene.
Takođe, očekuju Međuvladinu konferenciju sredinom decembra, u skladu sa dinamikom danskog predsedavanja Savetom EU.
"Ipak, čekamo zvaničnu potvrdu tačnog datuma od Saveta Evropske unije i predsedavajuće države, Danske, koja koordinira organizaciju konferencije", rekli su i istakli da je u proteklom periodu urađen veoma obiman i zahtevan posao na ispunjavanju merila u poglavljima koja su planirana za zatvaranje do kraja godine.
Kako dodaju, Ministarstvo evropskih poslova, zajedno sa svim resornim ministarstvima i institucijama koje su nadležne za ova poglavlja, preduzelo je sve aktivnosti kako bi se obaveze u potpunosti realizovale.
"Međutim, važno je naglasiti da finalnu procenu ispunjenosti merila i spremnosti poglavlja za zatvaranje donose Evropska komisija i države članice EU. Naše očekivanje je da će rezultati Vlade i nadležnih institucija biti jasno prepoznati od strane Komisije i država članica", rekli su iz resora ministarke Maide Gorčević.
Prema procedurama, ispunjenost merila ocenjivaće prvo Radna grupa Saveta EU (COELA), pa Komitet stalnih predstavnika država članica (COREPER II), a zatim merila idu na ministarski nivo.
Zvaničnik briselske administracije "Vijestima" je rekao da termin Međuvladine konferencije sa Crnom Gorom još nije utvrđen i da će to u velikoj meri zavisiti od napretka u Radnoj grupi COELA, gde se još razmatraju nacrti zajedničkih pozicija EU (EUCP) za relevantna poglavlja.
"Kada se postigne saglasnost na nivou radne grupe, ti tekstovi idu na potvrdu na COREPER, i tek kada COREPER odobri zajedničke pozicije, Međuvladina konferencija će biti zvanično potvrđena, uključujući i datum održavanja", objasnio je izvor.
Za 5 poglavlja 12 završenih merila
Pet poglavlja čije se zatvaranje očekuje krajem godine ima ukupno 15 završnih merila, koja su, kako kažu iz MEP-a, realizovana.
Poglavlje 3 (Pravo osnivanja preduzeća i sloboda pružanja usluga) ima četiri završna merila. To su usvajanje i dostavljanje Evropskoj komisiji liste regulisanih profesija u skladu s relevantnom pravnom tekovinom, zatim usklađivanje svih studijskih programa na kojima se stiču kvalifikacije za regulisane profesije u Crnoj Gori sa zahtevima Direktive 2005/36/EZ i njenim relevantnim izmenama.
Završno merilo je i usvajanje horizontalnog zakona o uslugama kojim će se preneti Direktiva o uslugama 2006/123/EZ, kao i izmena nacionalnog zakonodavstva u cilju ukidanja svih zahteva za državljanstvom za pristup i uživanje slobode pružanja usluga, izuzev zahteva za državljanstvom opravdanim i proporcionalnim sa članom 51 Ugovora o funkcionisanju Evropske unije (UFEU) (ove izmene treba da budu primenljive najkasnije datumom pristupanja).
Poglavlje 4 (Sloboda kretanja kapitala) ima tri završna merila, a prvo je da Crna Gora u ovoj oblasti dovrši usklađivanje zakonodavstva s pravnom tekovinom EU i pokaže da će biti u mogućnosti da ga u potpunosti sprovodi danom pristupanja, osiguravajući otklanjanje preostalih ograničenja kretanja kapitala.
Drugo merilo je da Crna Gora uskladi podzakonska akta Zakona o platnom sistemu s pravnom tekovinom EU i pokaže da će biti u mogućnosti da u potpunosti sprovodi Regulativu (EC) 924/2009 i Regulativu (EU) 260/2012 od dana pristupanja. Treće merilo je u vezi s oblastima sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, gde Crna Gora treba da dovrši neophodno usklađivanje s pravnom tekovinom EU i pokaže kroz bilans ostvarenih rezultata da ima adekvatne administrativne kapacitete da implementira i sprovodi relevantno zakonodavstvo na zadovoljavajući način.
Poglavlje 6 (Privredno pravo) ima četiri završna merila. Prvo je da usvoji Zakon o tržištu kapitala i relevantne podzakonske akte, kojima će se naročito uskladiti sa Direktivom o transparentnosti, a drugo da donese novi Zakon o privrednim društvima i relevantne podzakonske akte, usklađene s pravnom tekovinom iz oblasti kompanijskog prava, naročito uvodeći odredbe o prekograničnom spajanju.
Treće merilo se odnosi na dovršavanje usklađivanja s Direktivom o ponudama o preuzimanju, a četvrto na potpuno usklađivanje zakonodavstva u oblasti računovodstva i statutarne revizije, uključujući podzakonske akte, s pravnom tekovinom EU. U okviru četvrtog merila je i obaveza da Crna Gora uspostavi nezavisno telo za javni nadzor, koje će se finansirati na adekvatan način, i sistem kontrole kvaliteta u cilju usklađivanja s pravilima o statutarnoj reviziji.
EU očekuje napredak u osnivanju integrisanog kontrolnog sistema
Poglavlje 11 (Poljoprivreda i ruralni razvoj) ima dva merila. Prvo je da Crna Gora podnese implementacioni plan za uspostavljanje Integrisanog administrativnog i kontrolnog sistema (IAKS), koji će biti u potpunosti operativan do dana pristupanja.
"Plan mora obuhvatiti sve buduće akcije neophodne radi potpunog uspostavljanja svakog pojedinačnog dela sistema i njihove međusobne integracije, uključujući prezentaciju trenutnog stanja, buduće ciljeve s jasnim vremenskim rokovima realizacije, plan donošenja zakonodavstva koje nedostaje, precizne proračune neophodnih budžetskih sredstava i ljudskih kapaciteta, kao i identifikaciju mogućih nedostataka, s predlogom odgovarajućih rešenja. Crna Gora mora pokazati zadovoljavajući napredak u osnivanju IAKS-a, uključujući i uspostavljanje Sistema identifikacije zemljišnih parcela (LPIS)", navodi se u prvom merilu.
Drugo merilo predviđa obavezu da Crna Gora podnese implementacioni plan za uspostavljanje Agencije za plaćanje, koja će biti u potpunosti operativna do datuma pristupanja.
"Uzimajući u obzir standarde u pogledu nezavisnosti, pouzdanosti, odgovornosti i ispravnog finansijskog poslovanja, plan treba sadržati prikaz trenutnog stanja, buduće ciljeve s jasnim vremenskim rokovima realizacije, plan donošenja zakonodavstva koje nedostaje, precizne proračune neophodnih budžetskih sredstava i ljudskih kapaciteta, uključujući i planove obuka, kao i identifikaciju mogućih nedostataka, s predlogom odgovarajućih rešenja. Crna Gora mora pokazati zadovoljavajući napredak u osnivanju Agencije za plaćanje", navodi se.
Poglavlje 13 (Ribarstvo), takođe ima dva merila, a prvo se odnosi na usvajanje zakonodavnog okvira koji obezbeđuje značajan stepen usklađenosti sa pravnom tekovinom EU za oblast ribarstva i obezbeđivanje da će Crna Gora biti u stanju da u potpunosti primenjuje Zajedničku ribarsku politiku nakon pristupanja.
Drugo merilo podrazumeva jačanje administrativnih, inspekcijskih i kontrolnih kapaciteta Crne Gore koji se zahtevaju Zajedničkom ribarskom politikom i obezbeđivanje da će zahtevi EU, koji se tiču inspekcije i kontrole, biti u potpunosti ispunjeni na dan pristupanja.
Pregovori o pristupanju Crne Gore EU počeli su 29. juna 2012. godine. Od tada je Podgorica otvorila sva poglavlja (33), a privremeno zatvorila sedam, od čega tri krajem prošle godine, a jedno u junu ove.
Zatvoreno je poglavlje 25 (nauka i istraživanje), 26 (obrazovanje i kultura), 30 (spoljni odnosi), 7 (pravo intelektualne svojine), 10 (informaciono društvo i mediji), 20 (preduzetništvo i industrijska politika) i 5 (javne nabavke).
Poglavlje 31 zavisi od Hrvatske
Iz crnogorskog ministarstva su istakli da što se tiče Poglavlja 31, sve što je bila obaveza Vlade Crne Gore i nadležnih institucija je u potpunosti ispunjeno.
"Tehnički deo je završen i sa naše strane ne postoji nijedan preostali neispunjeni zahtev ili merilo. U ovom trenutku, proces je u fazi političkih konsultacija sa Hrvatskom i ishod će zavisiti od njihove procene", rekli su.
Crna Gora, kako su dodali, ostaje u stalnoj komunikaciji sa Hrvatskom i partnerima iz EU kako bi se prevazišla preostala politička pitanja i omogućio dalji napredak.
Crna Gora i Hrvatska počele su krajem januara bilateralne konsultacije u cilju prevazilaženja sporova zbog kojih je Zagreb onemogućio Podgorici zatvaranje Poglavlja 31. I hrvatska i crnogorska strana su u prethodnih nekoliko meseci više puta saopštavale da je dogovor blizu, a "Vijesti" su pisale da bi trebalo da obuhvati isplatu odštete hrvatskim državljanima koji su bili zatočeni u nekadašnjem logoru u Morinju i neuklanjanje nelegalno postavljene spomen-ploče na tom mestu, kao i promenu imena gradskog bazena u Kotoru.
Kotorski parlament je u avgustu 2021. odlučio da bazen nazove po Zoranu Džimiju Gopčeviću, za koga su rekli da je jedan od najboljih vaterpolista s ovih prostora. Iz Zagreba su to osudili, tvrdeći da je Gopčević bio čuvar u logoru u Morinju.
Deo dogovora trebalo bi da bude i to da se o brodu "Jadran", za koji Zagreb tvrdi da je njegov, ne priča ni u Crnoj Gori, ni u Hrvatskoj, dok se to pitanje ne reši dogovorom između dve države ili međunarodnom arbitražom.
Osim "Jadrana", otvorena će ostati i tema granice na moru kod Prevlake.
U međuvremenu je rešeno jedno od spornih pitanja, odnosno završen je proces poklanjanja tivatskog Doma kulture "Josip Marković" Zagrebu, ali je otvoreno novo, imovina pripadnika hrvatske manjine u Crnoj Gori.
Zagreb je početkom oktobra poslao Crnoj Gori diplomatsku notu kojom upozorava da se reši pitanje koje je jednako važno za hrvatsku zajednicu u državi, ali i za samu Crnu Goru ako želi u EU – da vrati imovinu "koju je raznim mahinacijama i čudnim upisivanjima u katastarske i druge planove tokom agresije na Hrvatsku otela pripadnicima autohtone hrvatske manjine".
(EUpravo zato.rs)
