Građani i građanke Evrope žele da Evropska unija ima jaču međunarodnu ulogu, ali se taj cilj ne smatra glavnim prioritetom.
Ovo je jedan od glavnih zaključaka ankete Euronews-a koju je Ipsos sproveo među skoro 26.000 ispitanika u 18 država članica uoči izbora za Evropski parlament, koji će se održati između 6. i 9. juna.
Prvo istraživanje ove vrste pokazuje da 40 odsto Evropljana vidi globalno jačanje bloka kao "prioritet", dok 42 odsto veruje da bi to trebalo da bude "važno, ali ne i prioritet". Samo 18% ispitanika vidi cilj kao "sporedan".
Rezultati odražavaju rastuću svest o diplomatiji nakon godina uzastopnih kriza, uključujući pandemiju COVID-19, invaziju Rusije na Ukrajinu i rat Izraela i Hamasa, zbog kojih je EU zauzela značajnije prisustvo u multilateralnim forumima i koordiniše svoj odgovor sa svojim zapadnim saveznicima.
Izazovi poput klimatskih promena, neregularnih migracija, lažnih vesti i brzog uspona veštačke inteligencije, koji svi prevazilaze nacionalne granice, dodatno su učvrstili narativ da Evropa ne može sama da upravlja 21. vekom, ali ni da stoji po strani.
Uticaj EU na globalnoj sceni
Ursula fon der Lajen je na početku svog mandata predsednice Evropske komisije, obećala da će njena izvršna vlast biti "geopolitička" i da će biti prisutnija i uticajnija globalnoj sceni.
"Ulagaćemo u saveze i koalicije kako bismo unapredili naše vrednosti. Promovisaćemo i štititi interese Evrope kroz otvorenu i fer trgovinu. Ojačaćemo naše partnere kroz saradnju jer jaki partneri čine i Evropu jakom", rekla je fon der Lajen 2019. u predlogu Evropskom parlamentu. "Moja Komisija se neće plašiti da govori jezikom poverenja. Ali to će biti naš, evropski put. Ovo je geopolitička komisija koju planiram i koja je Evropi hitno potrebna", dodala je ona.
Skoro pet godina kasnije, čini se da Evropljani dele njen stav, iako sa manje intenziteta.
Najvatreniji zagovornici jače Evrope na globalnom nivou nalaze se u Portugalu (gde 56% smatra da je to prioritet), Bugarskoj (50%) i Španiji (49%).
Najveći udeo onih koji smatraju da bi ovo trebalo da bude "sekundarno" pitanje dolazi iz Poljske (28%), Rumunije (25%) i Francuske (21%), zemlje sa stalnim sedištem u Savetu bezbednosti UN.
U Mađarskoj, većina od 55 odsto bira opciju "važno, ali ne i prioritetno", što je najveći procenat za ovaj odgovor.
Kada se posmatra namera glasanja uoči junskih izbora, deklarisane pristalice četiri proevropske stranke najverovatnije će razmotriti jačanje međunarodne uloge EU kao "prioritet" i to: Evropska narodna partija (50%), socijalisti i demokrate (50%), liberali Obnove Evrope (51%) i Zeleni (47%).
Nasuprot tome, 35% onih koji podržavaju grupu tvrdo desnih evropskih konzervativaca i reformista (ECR) i 25% onih koji podržavaju krajnje desničarski Identitet i demokratiju (ID) veruje da ova ambicija treba da bude "prioritet".
Štaviše, 38% i 45% pristalica ECR-a i ID-a, kaže da bi ovo trebalo da bude "važno, ali ne i prioritet". Ostatak (27% i 30%) ga vidi ovo pitanje kao "sekundarno".
Među 10 pravca delovanja koje je Ipsos ispitao, jačanje globalnog uticaja bloka zauzima osmo mesto, iznad pomoći Ukrajini i zaštite manjina.
(M.A./EUpravo zato/Euronews.com)
