Poglavlje 4 u pregovorima Crne Gore sa Evropskom unijom (EU), koje za cilj ima omogućavanje slobodnog, jednostavnog i sigurnog kretanja kapitala bez administrativnih barijera, trebalo bi da bude zatvoreno sredinom decembra, saopštila je šefica pregovaračke radne grupe Bojana Bošković.
Ona je objasnila da se Poglavlje 4 - Sloboda kretanja kapitala, odnosi na transakcije koje su povezane sa novcem i sa finansijskim instrumentima između zemalja, a te transakcije su u vezi sa investicijama i trgovinom.
"U tom kontekstu, tipovi kretanja kapitala mogu biti direktne investicije. To su investicije u preduzeća, firme, nekretnine u drugim zemljama. Mogu da budu portfolio investicije. To su investicije u hartije vrijednosti, dakle akcije ili obveznice. I mogu da budu kreditni poslovi i zajmovi, odnosno, to su krediti koje odobravaju banke i međunarodne finansijske institucije", rekla je Bošković i dodala da je ovo poglavlje jedno od retkih u kom "nije bilo posebnih sistemskih izazova".
Ona je podsetila da je Crna Gora donela Zakon o tekućim i kapitalnim poslovima sa inostranstvom još 2005. godine, kojim je potpuno liberalizovala sva tekuća i kapitalna kretanja.
"Sama činjenica da mi za zatvaranje ovog poglavlja nismo morali da menjamo taj zakon, govori o tome da smo taj režim zaista i uspostavili počev od 2005. Tako da, sve ovo što se dešavalo dalje je bilo samo fino podešavanje i neke možda manje izmene pojedinih zakona koji su predstavljali okvir za slobodu kretanja kapitala u Crnoj Gori i naravno ovo što podrazumeva oblast platnog prometa i sprečavanja pranja novca, što je moralo da se usaglašava jer su u međuvremenu i na nivou EU donesene nove regulative", rekla je Bošković, prenosi Mina-bussines.
Predstavnik Centralne banke (CBCG) i član pregovaračke radne grupe, Andrija Jovović, osvrnuo se na ispunjenje obaveza u okviru Poglavlja 4 u oblasti platnog prometa, ističući da je ta oblast imala ključnu ulogu, jer upravo kvalitet, stabilnost i usklađenost platne infrastrukture omogućava da kapital teče nesmetano, efikasno i sigurnim kanalima.
Prema njegovim rečima, u prethodnom periodu je primetan intenzivan period usklađivanja, odnosno modernizacije platnog sistema, koji je, pored tehničkog, podrazumevao i potrebu regulatornog usaglašavanja.
"Sve ove aktivnosti koje smo sproveli su strateške i one pokazuju opredeljenost Crne Gore da obezbedi efikasno kretanje kapitala, što je sama suština ovog poglavlja. I to je dokaz da Crna Gora ulazi u završnu fazu pregovora sa funkcionalnim, efikasnim i evropski usklađenim platnim sistemima", smatra Jovović.
Crna Gora je početkom oktobra postala članica SEPA sistema - jedinstvenog područja plaćanja u evrima, koji predstavlja inicijativu EU da pojednostavi i standardizuje platne transakcije, omogućavajući brže, jeftinije i sigurnije uplate i isplate u evrima između zemalja članica. Jovović je naglasio da je pridruživanja Crne Gore SEPA zoni jedan je od najvidljivijih i najkonkretnijih reformskih procesa u okviru Poglavlja 4.
"To je jedan od segmenata koji najdirektnije utiče na svakodnevni život naših građana i funkcionisanje privrede. SEPA je omogućila da plaćanja u eurima se obavljaju potpuno isto, bez obzira da li transakcije obavljate prema bilo kojoj državi članici EU ili SEPA području", dodao je Jovović.
Prema njegovim rečima, SEPA je donela konkretne benefite za građane i privredu u smislu bržih, jednostavnijih i značajno jeftinijih provizija nego što je to bilo ranije, iz razloga što je SEPA uvela standardizaciju koja skraćuje vreme izvršavanja i eliminiše sve one dodatne troškove koji su se ranije javljali kroz posredničko bankarstvo.
"Sam osećaj da fizička granica u prenosu novca praktično više ne postoji, predstavlja suštinu evropske slobode kretanja kapitala", rekao je Jovović i dodao da je za privredu ovo još važniji iskorak, jer kompanije iz Crne Gore sada funkcionišu po istim pravilima kao i konkurentske firme u EU.
Jovović je istakao da SEPA nije bila samo tehničko usaglašavanje, već proces integracije i ulazak u evropsko finansijsko tržište.
"Mi smo 7. oktobra, kada su počele da se izvršavaju prve SEPA platne transakcije, postali deo EU mnogo pre punopravnog članstva koje je planirano za 2028. I SEPA je upravo najbolji praktični primer benefita koje donosi punopravno članstvo - slobodno, jednostavno i sigurno kretanje kapitala bez administrativnih barijera. Ono što često ponavljamo u zadnje vreme jeste da SEPA u procesu evropskih integracija predstavlja onu tihu revoluciju, jer bez mnogo buke donosi konkretne benefite i menja način na koju funkcionišu plaćanja", rekao je Jovović.
Komentarišući naredne korake u oblasti platnog prometa i nove usluge i infrastrukturu koji se planiraju, Jovović je najavio da se ulazi u jednu fazu u kojoj Crna Gora uvodi rešenja koja predstavljaju savremeni evropski vrh.
"Reč je o uvođenju sistema za instant plaćanja koje sprovodimo kroz projekat TIPS Clon u saradnji sa Bankom Italije, Evropskom centralnom bankom (ECB) i Svetskom bankom (SB). Kroz prvu fazu uvodimo instant plaćanja za nacionalne platne transakcije. Znači, nema više čekanja do sutra. Transakcije se izvršavaju odmah i sredstva su na raspolaganju klijentima na računima u roku od nekoliko sekundi", kazao je Jovović.
Druga faza ovog projekta podrazumijeva regionalno uvezivanje između država koje učestvuju u ovom projektu, a treća priključenje na pravi Target Instant Payment sistem, koji koriste države članice EU.
"Tada ćete moći da primate i šaljete novac prema i iz bilo koje države u EU u roku od svega nekoliko sekundi", rekao je Jovović.
Prema njegovim rečima, procene su da će godišnje uštede od uvođenja sistema instant plaćanja, u kombinaciji sa SEPA projektom, dostizati iznos od 160 miliona eura, što su značajne uštede na nivou ekonomije.
Direktor Finansijsko-obavještajne jedinice (FOJ) i član pregovaračke radne grupe, Aleksandar Radović je, govoreći o njihovoj ulozi u radu radne grupe, kazao da ta jedinica prati institucionalni okvir kada je u pitanju sistem prevencije pranja novca i finansiranja terorizma, saradnja između nadležnih nadzornih i istražnih organa, kao i međunarodna saradnja.
On je objasnio da su AML pravila, koja podrazumevaju pravila protiv pranja novca, ustvari mehanizam koji će da prati da sloboda kretanja kapitala ne bude potpuna sloboda, odnosno da kroz taj kapital ne prođe i takozvani "prljavi kapital".
Govoreći o izazovima u ovom poglavlju, Radović je kazao da je rok za primenu pravila EU, direktiva i uredbi, veoma kratak.
"Nemamo više luksuz da polako implementiramo pravila. Odlučili smo da prihvatimo pravila evropske porodice, jer kucamo na vrata EU. Međutim, nekada ta pravila nisu u potpunosti u skladu sa našim nasleđem i situacijom u zemlji i društveno-političkim prilikama", rekao je Radović.
(EUpravo zato.rs)
