Tirana je u bila domaćin Samita o Planu rasta pod nazivom "Naš put ka EU". Lideri Zapadnog Balkana i komesarka Evropske komisije za proširenje Marta Kos, razgovarali su o samom Planu rasta za Zapadni Balkan, ekonomskoj integraciji, ali i narednim koracima koje treba da preduzmu zemlje regiona kako bi se što bolje integrisale u jedinstveno tržište EU. Delegaciju koja je na Samitu predstavljala Srbiju predvodio je predsednik Vlade Đuro Macut.
Prisutnima se na početku obratio i domaćin skupa, premijer Albanije Edi Rama, koji je rekao da Zapadni Balkan ne bi trebalo da bude posmatrač, već faktor u Evropi, i da ovakvim okupljanjem zemlje to upravo i rade.
"Investitori vide tržište, radnu snagu i geografiju usklađenu sa EU. Zapadni Balkan prelazi sa rizika na mogućnosti. Mi se pomeramo sa ivica karte ka centru naše evropske istorije, uključujući i kroz ekonomiju. Region ne traži počasti, niko ne zove da bi bio nagrađen poslasticama. Ne tražimo milostinju, već dokazujemo da smo sve spremniji", poručio je Rama u uvodnom obraćanju.
Region je već deo Evrope
Komesarka Evropske unije za proširenje Marta Kos, istakla je stratešku ulogu regiona u ukupnoj bezbednosti kontinenta. Ona je rekla da "Evropa ne može biti sigurna bez Zapadnog Balkana", opisujući dugotrajno odlaganje integracije regiona kao grešku koju sada treba ispraviti. Kos je naglasila da Evropska unija mora ubrzati otvaranje svojih vrata za zemlje koje teže članstvu i produbiti institucionalnu saradnju.
Dodala je da se ovo pitanje sve više povezuje sa bezbednosnim okvirom Evrope. Prema onome što je rekla Marta Kos, region je već deo Evrope, i ta realnost bi u budućnosti trebalo da se formalizuje kroz puno članstvo kada budu ispunjeni uslovi.
Marta Kos je takođe istakla da su prošle dve godine od lansiranja Plana rasta za Zapadni Balkan. Pošto je polovina četvorogodišnjeg perioda završena, rekla je da je sada odgovarajući trenutak za procenu napretka. Dve zemlje, prema njenim rečima, još nisu počele sa implementacijom dogovorenih reformi, dok su dve najnaprednije države ostvarile tek oko polovinu potrebnih mera.
Ona je naglasila da brzina reformi direktno utiče na tempo pristupanja, pozivajući vlade da intenziviraju napore u implementaciji.
Trasiranje puta
Na Samitu su održane dve panel diskusije, "Oblikovanje novih inicijativa sa koristima za građane i preduzeća" i "Ispunjavanje zajedničkih obaveza - Rezultati i ubrzanje".
Tokom ovih sesija lansirana je i Mapa puta Zapadnog Balkana, a diskusije su pokrile pozicioniranje regiona unutar EU AI ekosistema, zelene koridore, saradnju u sektoru turizma, napredak ka regionalnom zajedničkom tržištu i naredne korake u procesu pristupanja jedinstvenom tržištu.
Cilj samita bio je jačanje ekonomske i političke saradnje između Zapadnog Balkana i EU, otvarajući put dubljoj regionalnoj integraciji.
Lideri zemalja Zapadnog Balkana prisutni u Tirani
Premijer Srbije predvodi delegaciju u čijem sastavu su ministar za evropske integracije Nemanja Starović, ministarka spoljne i unutrašnje trgovine Jagoda Lazarević, kao i Nemanja Diković, spoljnopolitički savetnik predsednika Vlade.
Osim srpske delegacije, u Tirani su i drugi lideri zemalja Zapadnog Balkana, a među njima je i predsednik vlade Severne Makedonije, Hristijan Mickoski.
"Ovaj značajan skup predstavlja odličnu priliku za produbljivanje dijaloga i jačanje zajedničkih napora zemalja Zapadnog Balkana u procesu približavanja Evropskoj uniji. Naša zemlja ostaje odlučno orijentisana ka evropskim integracijama i regionalnoj saradnji, kao ključnim stubovima naše zajedničke vizije za prosperitetni Zapadni Balkan", poručio je on prilikom dolaska u Albaniju.
(EUpravo zato.rs)
