Nerazjašnjena bilateralna pitanja između zemalja članica EU i zemalja koje nisu članice treba rešavati bilateralno i ne smeju se koristiti kao sredstvo pritiska za blokiranje procesa pristupanja zemalja kandidata za članstvo, navodi se u Nacrtu izveštaja o Strategiji proširenja EU Evropskog parlamenta, koji naglašava da su neke od zemalja koje teže članstvu imale status kandidata za članstvo već godinama.
"Proširenje je jedan od najsnažnijih instrumenata EU u spoljnoj politici i geopolitici i ostaje ključni pokretač dugoročne bezbednosti, mira, stabilnosti i prosperiteta u Evropi zasnovanog na zajedničkim demokratskim vrednostima, predstavljajući istorijsku priliku sa značajnim socio-ekonomskim, političkim i bezbednosnim prednostima i za EU i za zemlje uključene u proces proširenja", ističe se u Izveštaju.
Tokom današnje prezentacije dokumenta pred Odborom za spoljne poslove (AFET) Evropskog parlamenta, izvestilac, litvanski poslanik Petras Auštrevičius, izjavio je da EU mora imati strategiju za proširenje, a ne samo jednokratni plan, i da ne sme dozvoliti da ovaj proces bude talac bilo koje zemlje članice, jer je reč o ujedinjenju Evrope i približavanju Evropljana.
"Vidim evropske integracije kao neizbežnu platformu kojoj evropske zemlje mogu doprineti, od koje mogu imati koristi i zajedno živeti na duže staze", rekao je Auštrevičius.
Prema njegovim rečima, proširenje je posebno važno u kontekstu ruske agresije na Ukrajinu i pokušaja Rusije da stvara podele u Evropi i vrši uticaj na određene evropske zemlje, čineći ih slabijim i „zavisnim od Ruskog carstva“.
Auštrevičius je naglasio da zemlje kandidati za članstvo prolaze kroz proces transformacije, prilagođavanja i sveobuhvatnih reformi na putu ka EU, i da se napredak svake zemlje treba procenjivati prema pojedinačnim zaslugama.
S druge strane, prema litvanskom liberalnom poslaniku, EU mora održavati funkcionalnost procesa pristupanja i stoga mora težiti odlučivanju kvalifikovanom većinom, i to na blagovremen i transparentan način.
"Zemlje uključene u proces proširenja nisu tampon zona za EU; one su budući članovi našeg zajedničkog Saveza i trebaju praktičnu prilagodljivost, individualnu integraciju i strukturalnu finansijsku podršku. Čvrsto verujem da svaka zemlja kandidat posvećena članstvu, kroz reforme i našu podršku, može ostvariti svoj cilj i postati punopravni član naše zajednice", dodao je Auštrevičius.
(EUpravo zato.rs)
