Vlada je početkom oktobra usvojila Reformsku agendu Republike Srbije, dokument čiji je cilj da ubrza sve pokrenute reforme, onako kako su već trasirane u pregovorima o članstvu sa EU.
U pitanju je obiman strateški dokument u kojem su detaljno navedeni svi koraci, odnosno mere, koje će institucije Srbije preduzeti kako bismo brže napredovali u brojnim reformama na putu ka članstvu u EU, a sa druge strane i povukli novac namenjen Srbiji iz Evropskog fonda za rast.
"Mnogi me pitaju da li je proces integracija stao. Naprotiv, on je vrlo živ, a agenda ne donosi samo sredstva već nas dodatno stimuliše da napravimo značajne, nekad i teške korake koji nas vode ka članstvu ka Evropskoj uniji", navela je ministarka za evropske integracije Tanja Miščević na otvaranju izložbe Primenjena nostalgija.
Kako je istakla, plan je da se do kraja godine sprovede u delo jedan od najvažnijih ciljeva, a to je otvaranje Klastera 3. Posebno je istakla podršku Mađarske.
"Mađarska je jedna od retkih država koja je kao prioritet tokom predsedavanja EU postavila upravo napredovanje Zapadnog Balkana.
Imamo još nekoliko meseci do kraja godine da zajednički radimo na našim ciljevima, a to je otvaranje Klastera 3. Smatramo da imamo dovoljno argumenata da to i učinimo", navela je.
Prema rečima ambasadora Evropske unije u Srbiji, Emanuelea Žiofrea, Reformska agenda predstavlja važan korak, a kada je reč o evropskim integracijama tu nije reč samo o ekonomskom interesu i ulaganjima, nego i o činjenici da "pripadamo jedni drugim, delimo istoriju, prošlost, i moramo deliti budućnost".
Podsetimo, trenutno Mađarska predsedava Savetom Evropske unije, a na to se osvrnuo i ambasador te zemlje u Srbiji Jožef Mađar.
"Mi smo u Evropskom parlamentu dali snažnu podršku Srbiji da se što pre uključi u našu porodicu. Zato treba dosta da radimo, moramo da se dogovorimo koje su metode koje do toga dovode. Želimo da za vreme našeg predsedavanja, Srbija ide napred", naveo je Nj. E. Jožef Mađar.
U međuvremenu, čeka se novi saziv Evropske komisije, tačnije, saslušanja kandidata za nove komesare.
"Možda to nije toliko vidljivo, ali Mađarska je dosta radila tokom tog perioda. Održali smo 585 sastanaka, 24 na nivou amabsadora, osam formalnih, 12 neformalnih skupova. Organizovano je 69 događaja u Briselu, a 92 u budimpešti. Ukupno je više od 10.000 ljudi učestvovalo u tim aktivnostima. Mi ne želimo da promašimo još jednu godinu, jer Srbija već tri godine nije bila da se sa njom razgovara na nivou Vlade. Bitno je da se održi neophodna rasprava i dajemo podršku da otvaranju Klastera 3. To je najmanje što treba da uradimo", poručio je ambasador Mađar koji je istakao da Evropska unija mora da se promeni kako bi bila što jača i konkurentnija.
Šta sve obuhvata Klaster 3?
Pristupni pregovori sa Evropskom unijom grupisani su u šest klastera koji obuhvataju više pregovaračkih poglavlja.
KLASTER 3 - Konkurentnost i inkluzivni rast obuhvata sledeća pregovaračka poglavlja:
Poglavlje 10 - digitalna transformacija i mediji
Poglavlje 16 - oporezivanje
Poglavlje 17 - ekonomska i monetarna politika
Poglavlje 19 - socijalna politika i zapošljavanje
Poglavlje 20 - preduzetništvo i industrijska politika
Poglavlje 25 - nauka i istraživanje
Poglavlje 26 - obrazovanje i kultura
Poglavlje 29 - carinska unija
Koliko je važna Reformska agenda?
U četiri reformske oblasti predviđeno je 98 mera koji će, kada budu realizovani, biti uslov za isplatu:
- Poslovno okruženje i razvoj privatnog sektora (26 koraka za isplatu),
- Zelena i digitalna tranzicija (39 koraka za isplatu)
- Ljudski kapital (12 koraka za isplatu)
- Osnove, odnosno mere u oblasti vladavine prava (21 koraka za isplatu)
Dalja procedura predviđa da Komitet za IPA, u kojem su predstavljene sve države članice EU, usvoji Reformsku agendu, nakon čega će biti doneta i Odluka o sprovođenju Evropske komisije.
Srbija bi do kraja godine sa EU trebalo da usaglasi i ratifikuje u Narodnoj skupštini dva finansijska instrumenta, koji će biti sastavni deo Plana rasta, što je uslov da povučemo sredstva namenjena našoj državi.
U skladu sa tim, prva tranša trebalo bi da iznosi oko 112 miliona evra, od ukupno 1,58 milijardi evra, koliko će nam biti na raspolaganju do kraja 2027. godine.
Vladavina prava se navodi kao primarni uslov za bilo kakav dijalog sa Evropskom unijom, uz dodatni preduslov specifičan za Beograd i Prištinu, koji se odnosi na konstruktivni pristup dijalogu između Beograda i Prištine, u kojem Beograd već dosledno učestvuje, navedeno je na sajtu Ministarstva za evropske integracije.
(EUpravo zato)
