Zemlje Zapadnog Balkana trebalo bi da rade na uvođenju vlastite cene ugljenika za proizvodnju električne energije kako bi ublažile uticaj novih EU poreza na energiju proizvedenu iz fosilnih goriva, koji će biti uvedeni sledeće godine, navodi se u izveštaju ekološke agencije, prenosi Rojters.
U okviru Mehanizma za prilagođavanje granica ugljenika (CBAM), koji će biti uveden 1. januara 2026. godine, uvoznici iz EU roba, uključujući električnu energiju izvan bloka, moraće da plate za emisije ugljen-dioksida povezane sa njihovom proizvodnjom u zemlji porekla.
To će učiniti električnu energiju proizvedenu u zemljama koje se uveliko oslanjaju na ugalj, poput Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije, mnogo skupljom za EU uvoznike kao što su Italija, Hrvatska, Mađarska, Rumunija, Bugarska i Grčka.
"Zbog toga se očekuje da će izvoz električne energije ovih zemalja u EU naglo opasti, smanjujući prihode balkanskih elektroprivreda," navodi CEE Bankwatch Network.
Do 60 posto električne energije koju ove četiri balkanske zemlje izvoze u EU proizvodi se iz uglja. Međutim, EU porez predviđa izuzetke ukoliko zemlje „znatno napreduju“ u primeni EU energetskog i klimatskog zakonodavstva, što može uključivati i uvođenje cene ugljenika.
"Uvođenjem domaće cene ugljenika, zemlje bi mogle ublažiti uticaj CBAM-a i generisati značajne prihode koje bi mogle koristiti za pravednu i održivu energetsku tranziciju," navodi se u izveštaju.
Cena ugljenika takođe bi im omogućila da prikupe do 4,2 milijarde evra godišnje za finansiranje održive energetske tranzicije i podršku regionu zavisnom od uglja, dodaje se u izveštaju CEE Bankwatch Network.
"CBAM bi konačno mogao naterati vlade Zapadnog Balkana da se pozabave ‘slonom u sobi’ i počnu da zatvaraju svoje veoma zagađujuće i sve manje ekonomski isplative termoelektrane na ugalj," dodala je Pipa Galop iz CEE Bankwatch Network.
(EUpravo zato.rs)
