Kada je reč o elektronskim komunikacijama, regulatorni okvir usmeren je na otvaranje tržišta telekomunikacija.

Osnovni cilj je jačanje konkurentnosti, kroz stvaranje uslova za lakši ulazak na tržište i podsticanje investiranja u ovaj sektor.

U okviru regulisanja tržišta, uloga EU je da utvrdi pravila koja će obuhvatiti sve telekomunikacione mreže i usluge, da obezbedi pravičan pristup osnovnim uslugama (telefon, faks, internet, besplatni hitni pozivi) po optimalnoj ceni svim korisnicima, uključujući osobe sa invaliditetom, da podstiče konkurentnost smanjujući dominantnu poziciju nacionalnih preduzeća u oblasti telekomunikacija, koja su imala monopol na određene usluge (pristup brzom internetu).

Informaciono društvo 

Regulatorni okvir usklađen je sa rasprostranjenim korišćenjem interneta u EU.

Najveći izazovi u oblasti interneta, aktivnosti na internetu i IKT (informacionih i komunikacionih tehnologija) standarda su snabdevanje velikog broja virtuelnih adresa i skladištenje i transfer kapaciteta, kao i razvoj tehničkih standarda na teritoriji EU, kako bi se garantovala interoperabilnost, internet privatnost i pristupačnost interneta.

Osnovni ciljevi u oblasti IKT, odnose se na digitalnu transformaciju, nalaze se u Digitalnoj agendi za Evropu (DAE). Evropski pristup zasniva se na tri stuba: Tehnologija koja radi za ljude, Pravična i konkurentna digitalna ekonomija i Otvoreno i održivo društvo.

Audiovizuelna politika

Formuliše se na nacionalnom nivou, a uloga EU je postavljanje osnovnih pravila i smernica vezanih za zajedničke interese, kao što su otvaranje tržišta Unije i slobodna konkurencija.

U okviru televizijskih usluga, cilj regulative je koordinacija nacionalnog zakonodavstva, kako bi se: slobodno trgovalo TV programima i video-uslugama na zahtev; zaštitio kulturni diverzitet; televizijski kanali obezbedili bar polovinu vremena za emitovanje filmova i programa napravljenih u Evropi; kako bi se maloletnici zaštitili od neprikladnog TV sadržaja i obezbedila zaštita od neprimerenog oglašavanja u medijima.

U okviru elektronskih komunikacija i informacionog društva pregovara se o: obezbeđivanju nezavisnosti regulatora; potpunoj usaglašenosti sa EU okvirom; širokopojasnoj mobilnoj telefoniji; uvođenju jedinstvenog broja za hitne slučajeve; jačanju administrativnih kapaciteta nacionalnog regulatornog tela u sklopu pripreme za preuzimanje obaveza koje proizlaze iz članstva u BEREC (Body of European Regulators of Electronic Communications) - regulatornoj agenciji za tržište telekomunikacija u Evropskoj uniji.

Oblast informacionog društva otvara prostor za pregovore o: daljem usklađivanju sa propisima EU i razvoju u oblasti e-uprave, e-zdravlja, e-pravosuđa, e-trgovine; o informaciono-komunikacionim tehnologijama u obrazovanju, nauci, kulturi i privredi; o uslovnom pristupu; o jačanju ukupnih IT kapaciteta, posebno na lokalnom nivou.U oblasti audiovizuelne politike pregovori se odnose na: potpuno usaglašavanje sa Direktivom o audiovizuelnim medijskim uslugama; obezbeđivanje administrativnih kapaciteta u Srbiji; jačanje uloge regulatora u delu praćenja; u okviru interaktivnih medija, na internet pristup evropskom kulturnom nasleđu; digitalne biblioteke, interaktivne medijske sadržaje u Evropi i zaštitu korisnika video-igara.

Koja je korist za Srbiju?

Cene rominga u Evropskoj uniji ograničene su konstantnim podsticajima Evropske komisije da mobilni operateri snize cene za korišćenje mobilnih telefona u inostranstvu.

Korist od digitalizacije, koja se u Srbiji sprovodi, imaju građani Srbije, operateri, kao i država.

Digitalizacija omogućava krajnjim korisnicima bolji kvalitet zvuka i slike, raznovrsniji sadržaj, više radio i televizijskih programa, nove usluge za osobe sa invaliditetom i starije osobe, unapređene dodatne usluge i drugo.

Državi digitalizacija omogućava efikasnije korišćenje radio-frekvencijskog spektra, korišćenje oslobođenog dela spektra za nove usluge, promociju razvoja tehnologije kao i nova radna mesta.

U oblasti mobilne telefonije, građani Srbije mogu da biraju između velikog broja usluga i različitih operatera, zbog čega će cene biti niže. Korisnicima usluga omogućena je slobodna promena operatera u skladu sa njihovim potrebama, uz mogućnost zadržavanja dotadašnjeg broja i predbroja, bez obzira na mrežu u koju se prelazi.

Uvodi se besplatni, jedinstveni evropski broj za hitne službe 112, koji se koristi u celoj Uniji. Moguće je pozvati broj 112 sa fiksnog i mobilnog telefona, kako bi se konktaktirala hitna služba: hitna pomoć, vatrogasci ili policija.

U oblasti informacionog društva, uvodi se elektronski potpis, koji štedi vreme i smanjuje troškove poslovanja.

U oblasti audiovizuelne politike, stvara se pravni okvir koji štiti interese gledalaca. Trajanje reklamnih spotova u okviru sat vremena u udarnom terminu na javnoj televiziji ne sme da pređe 4 minuta.

(EUpravo zato/Ministarstvo ua evropske integracije)