Poglavlje 10 - Kojim sve temama se bavi poglavlje o informacionom društvu i medijima?

Digitalna transformacija, razvoj elektronskih komunikacija i unapređenje audiovizuelnih politika predstavljaju ključne oblasti u procesu približavanja Srbije Evropskoj uniji.

• otvaranju tržišta;
• podsticanju konkurencije; i
• obezbeđivanju jednakog pristupa savremenim digitalnim uslugama za sve korisnike, uključujući i najugroženije grupe.

Srbija u pregovorima sa EU preuzima obaveze koje treba da omoguće usklađivanje sa evropskim standardima u pružanju internet usluga, mobilne telefonije, zaštiti korisnika medijskih sadržaja, ali i u razvoju e-uprave i digitalnih alata u javnim servisima – što građanima i privredi donosi brojne konkretne koristi.

Informaciono društvo 

Regulatorni okvir za informaciono društvo usklađen je sa rasprostranjenim korišćenjem interneta u EU.

Najveći izazovi u oblasti interneta, aktivnosti na internetu i IKT (informacionih i komunikacionih tehnologija) standarda su snabdevanje velikog broja virtuelnih adresa i skladištenje i transfer kapaciteta, kao i razvoj tehničkih standarda na teritoriji EU, kako bi se garantovala interoperabilnost, internet privatnost i pristupačnost interneta.

Osnovni ciljevi u oblasti IKT, odnose se na digitalnu transformaciju, nalaze se u Digitalnoj agendi za Evropu (DAE). Evropski pristup zasniva se na tri stuba:

• Tehnologija koja radi za ljude;
• Pravična i konkurentna digitalna ekonomija; i
• Otvoreno i održivo društvo.

U okviru elektronskih komunikacija i informacionog društva pregovara se o:

• obezbeđivanju nezavisnosti regulatora;
• potpunoj usaglašenosti sa EU okvirom;
• širokopojasnoj mobilnoj telefoniji;
• uvođenju jedinstvenog broja za hitne slučajeve;
• jačanju administrativnih kapaciteta nacionalnog regulatornog tela u sklopu pripreme za preuzimanje obaveza koje proizlaze iz članstva u BEREC (Body of European Regulators of Electronic Communications) - regulatornoj agenciji za tržište telekomunikacija u Evropskoj uniji.

Oblast informacionog društva otvara prostor za pregovore o:

• daljem usklađivanju sa propisima EU i razvoju u oblasti e-uprave, e-zdravlja, e-pravosuđa, e-trgovine;
• o informaciono-komunikacionim tehnologijama u obrazovanju, nauci, kulturi i privredi;
• o uslovnom pristupu;
• o jačanju ukupnih IT kapaciteta, posebno na lokalnom nivou.

Audiovizuelna politika

Audiovizuelna politika se formuliše na nacionalnom nivou, a uloga EU je postavljanje osnovnih pravila i smernica vezanih za zajedničke interese, kao što su otvaranje tržišta Unije i slobodna konkurencija.

U okviru televizijskih usluga, cilj regulative je koordinacija nacionalnog zakonodavstva, kako bi se:

• slobodno trgovalo TV programima i video-uslugama na zahtev;
• zaštitio kulturni diverzitet;
• televizijski kanali obezbedili bar polovinu vremena za emitovanje filmova i programa napravljenih u Evropi;
• kako bi se maloletnici zaštitili od neprikladnog TV sadržaja i obezbedila zaštita od neprimerenog oglašavanja u medijima.

U oblasti audiovizuelne politike pregovori se odnose na:

• potpuno usaglašavanje sa Direktivom o audiovizuelnim medijskim uslugama;
• obezbeđivanje administrativnih kapaciteta u Srbiji;
• jačanje uloge regulatora u delu praćenja;
• u okviru interaktivnih medija, na internet pristup evropskom kulturnom nasleđu;
• digitalne biblioteke, interaktivne medijske sadržaje u Evropi i zaštitu korisnika video-igara.

Koja je korist za Srbiju?

Evropska unija podstiče mobilne operatere da smanjuju cene korišćenja mobilnih telefona u inostranstvu, što znači da je roming sve jeftiniji.

U Srbiji, digitalizacija donosi koristi svima – građanima, kompanijama i državi. Građani dobijaju bolji kvalitet slike i zvuka, više kanala i novih usluga, posebno za starije i osobe sa invaliditetom. Država može bolje da koristi frekvencije i otvara prostor za nove tehnologije i radna mesta.

U mobilnoj telefoniji, korisnici imaju više izbora i mogu lako da promene operatera bez gubitka broja. Uvodi se i jedinstven evropski broj 112 za hitne službe, koji važi u celoj EU.

Takođe, elektronski potpis olakšava poslovanje, a pravila o oglašavanju štite gledaoce – na primer, u udarnom terminu reklame na javnoj televiziji ne smeju da traju duže od četiri minuta po satu.

(EUpravo zato/MEI)