Dva fotografa, dva grada i neprocenjiva razmena iskustava. Tako se mogu opisati izložbe koje Ministarstvo za evropske integracije organizuje u okviru projekta Primenjena nostalgija.
Ideja je da renomirani umetnici iz Srbije gostuju u zemlji Evropske unije koja je trenutno predsedava Unijom i kamerom zabeleže ono što ih podseća na Beograd.
Ovoga puta je srpska autorka Anđela Stevanović Živković gostovala u Budimpešti gde je imala zadatak da je slika iz vizure Beograda, a mađarska fotografkinja Ana Julija Molnar je posetila našu prestonicu.
Izložba Primenjena nostalgija se održava već 26. put, a fotografije dve umetnice se mogu videti u Evropskoj kući do 19. oktobra.
Veliki zadatak je imao i iskusni fotograf Dragan Kujundžić koji je od 600 pristiglih fotografija izdvojio one koje su se našle na izložbi.
"Projekat već dugo traje i tradicionalno poziva fotografe, a kolega Dragan Kujundžić bira ko bi mogao da učestvuje u kom gradu i na njegov poziv sam se i našla u ovom poduhvatu. Sama ta razmena umetnika je vrlo važna, to je zaista nemerljivo iskustvo. Potpuno se izmestite iz zone komfora, gde inače stvaraš i gde si navikao šta želiš tačno od fotografija i na koji način ćeš ih predstaviti. Projekat mi je pružio novi ugao, moj lični pogled na naš grad, a po povratku u Beograd sam se osećala kao da sam i dalje u Budimpešti i gledala sam šta me sve podseća na nju. Otkrila sam kako da potpuno nov način posmatram svet oko sebe. Smatram da je čak i za nekoga ko nije u ovom projektu dobro da pokuša da tako razmišlja", poručila je Stevanović Živković za EUpravo zato.
Ona je šest dana boravila u Budimpešti, a u početku je imala tremu jer nije znala da li će se njen rad poklopiti sa idejom Ane Julije Molnar koju nikada nije ni upoznala.
"Moj zadatak nije bio samo da predstavim Budimpeštu kroz Beograd, već i da se usaglasim sa koleginicom Molnar i da se naše fotografije nekako poklope. Uopšte nismo bile u kontaktu, što jeste otežavajuća okolnost tako da sam se sve vreme pitala da li ćemo kao umetnice uspeti da se pronađemo jer svako na svoj način doživljava neki grad", objasnila je.
Tek kada se opustila i odlučila da sve uradi na svoj način, usledile su brojne fotografije.
"I ja sam na otvaranju izložbe prvi put videla kako to sve izgleda. Moram da kažem da je veliki posao uradio Kujundžić koji je morao da nađe zajedničku nit, i to je možda bio najteži posao. Iznenadila sam se koliko je to vrhunski odradio", kazala je za Eupravo zato.
Na pitanje šta ju je najviše u Budimpešti podsetilo na Beograd, istakla je da su to svakodnevne situacije sa ljudima.
"Bila jedna situacija koja se, nažalost, nije našla na izložbi, ali kao dogogodišnji fotoreporter često sam fotografisala građane kako tokom sportskih utakmica sede u kafićima i najvijaju. Tada možete da uočite da muškarci gledaju i navijaju na sav glas, a žene sede, dosađuju se i negoduju. Potpuno iste scene sam videla i u mađarskoj prestonici. Ipak, najlepši deo su parkovi za decu, a mislim da upravo to Beogradu nedostaje. Njihovi parkovi su stvarno neverovatni, imaju čak i kamenje iz kojih isparava morska voda, deca se brčkaju, prave fontane, tako da su veoma okrenuti ka tome da podstaknu najmlađe da sami razmišljaju, a to je nešto što bi godilo i našem gradu", zaključila je Anđela.
Primenjena nostalgija od Lisabona do Budimpešte
Primenjenu nostalgiju čine ljudi, gradovi, fotografi i njihova dela, iza kojih stoji grupa nostalgičnih entuzijasta posvećena realizaciji ove foto-priče.
Projekat je pokrenut 2007. godine, kada je i realizovana prva izložba fotografija Beograda i Lisabona. Tada je Lisabon fotografisao Dragoljub Zamurović, a Beograd Fernando Veludo.
U narednim godinama uz podršku brojnih institucija, ambasada država učesnica i kompanija, ovaj projekat je prerastao u seriju izložbi, koja je publici predstavila prestonice zemalja članica EU iz ugla naših najeminentnijih fotografa, kao i Beograd na potpuno drugačiji način.
Od jedanaeste izložbe, u organizaciju projekta se uključuje i jedan od prvih učesnika, fotograf Dragan Kujundžić.
"To znači da smo skoro obišli ceo krug i predstavili sve države članice. Napravili smo jasnu vezu između EU, njenih građana i ulica sa građanima Srbije, našim ulicama i običajima i našom prestonicom", poručila je ministarka za evropske integracije Tanja Miščević koja je dodala da na ovaj način možemo da razmišljamo o sličnostima i razlikama naših naroda i o evropskoj Srbiji.
Ambasador EU u Srbiji, Emanuele Žiofre, istakao je da ovakvi projekti pokazuju da pripadamo jedni drugima, delimo istoriju i prošlost, ali da moramo deliti i budućnost.
"Čuo sam jednu rečenicu 'kultura nas povezuje' i ja sam srećan da tokom mađarskog predsedavanja mogu jedan ovakav događaj da otvorim. Stvarno nas dosta toga povezuje, mi smo ponosni na sve Srbe koji su se doselili u našu zemlju pre tri ili četiri veka i tamo pronašli svoju slobodu, i u ono vreme doprineli lepoti Budimpešte", naveo je Jožef Mađar, ambasador Mađarske u Srbiji.
(EUpravo zato)
