Od jačanja EU do POLITIKE PROŠIRENJA: Šta Mađarska planira da radi na čelu Saveta EU i kako će se to odraziti na Srbiju?

Od 1. jula ove godine Savetom Evropske unije predsedavaće Mađarska. Predsedavanje je šestomesečno, a ovog puta je Mađarska preuzela "čelo" od Belgije.

Šta Srbija može da očekuje od Mađarske tokom predsedavanja EU?Ova država i političke figure koje su trenutno na vlasti tamo, podsećamo, u dobrim su odnosima sa Srbijom i srpskom vlašću. Neretko se u javnosti o odnosu Srbije i Mađarske može čuti da su "prijateljske države".

Šta će biti prioritet Mađarske?

Ambasadorka Kraljevine Belgije u Srbiji Kati Bugenhout istakla je na samom početku da je predsedavanje 13. Belgije Savetom EU završeno 30. juna i da je u periodu predsedavanja Belgija uspela da uradi sve ono što je obećala, a to je da je obezbedila veću zaštitu, ojačala i pripremila EU.

Ono što je posebno važno, a tiče se Srbije, tokom belgijskom predsedavanja u fokusu je bio Plan rasta za Zapadni Balkan kao i politika proširenja EU, ističe ona i dodaje da se nada da će tako ostati i tokom mađarskog predsedavanja.

Ovo je potvrdio i sam ambasador Mađarske u Srbiji Jožef Zoltan Mađar. On je istakao da da će jedan od najvećih priroriteta Mađarske biti jačanje EU, sa aksentom na ekonomiju.

"Kao jedan od najvećih prioriteta izdvajam svakako proširenje. Ja sam zahvalan belgijskom predsedništvu što su učinili dosta na dobijanja jednog dobrog momentuma za nastavak procesa proširenja", rekao je Mađar.

On je istakao da Mađarska smatra da napori koje je Srbija učinila na putu ka EU moraju da se ocene kao pozitivni i dodaje da su se iz perspektive Mađarske stekli uslovi za otvaranja novog klastera ili nekih novih poglavlja u narednom periodu.

"Srbiji ne ide u prilog to što za tri godine nije otvorila nijedan novi klaster i Mađarska želi da pomogne da se dijalog Beograda i Evropske komisije nastavi".

Naveo je da će EU u svakom smislu biti slabija ukoliko deo nje ne budu države regiona Zapadni Balkan, navodeći da one imaju veći procenat rasta BDP-a u poslednjim kvartalima.

Belgija uradila odlične stvari, Mađarska na redu

Šef Delegacija Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre rekao je da će politika proširenja EU ostati jedna od ključnih stvari tokom šestomesečnog mađarskog predsedavanja Savetom Evropske unije, koje je počelo 1. jula.

"Plan rasta će takođe ostati u fokusu. Nastavljamo da radimo na svim frontovima. Juče je odobreno 1,2 milijarde evra pomoći za Zapadni Balkan koje uključuje i izgradnju pruge Beograd-Niš", rekao je Žiofre.

On se zahvalio Belgiji na, kako je ocenio, odličnom upravljanju Savetom EU i postignutim rezultatima, kao i da se raduje mađarskom predsedavanju, uz ubeđenje da će zajedno raditi na promovisanju proširenja na Zapadnom Balkanu, a posebno u Srbiji.

Ministarka za evropske integracije u Vladi Srbije Tanja Miščević rekla je da to ministarstvo trenutno najviše radi na tome da održi tempo koji bi dokazao da je Srbija potpuno spremna za otvaranje Klastera 3.

"Kada je predlagan Plan rasta pored ostalih tema, poput jedinstvenig prostora plaćanja ili zelene trake, odnosno ubrzane carinske procedure, nalazila se i tema kritičnih sirovina, to je jedna od oblasti ključna za ubrzavanje integracija", rekla je ona.

Predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike (CEP) Srđan Majstorović rekao je da je osnovni cilj da se građani Srbije upoznaju sa trenutnim prioritetima EU i da dobiju jasnu perspektivu na koji način se Vlada Srbije priprema da odgovori na one izazove sa kojima se suočava EU.

(JA/EUpravo zato)