Evropska komisija je prošlog petka završila javne konsultacije o predstojećem Zakonu o digitalnoj pravičnosti (Digital Fairness Act -- DFA), dokumentu koji bi mogao značajno da utiče na način na koji kompanije u EU posluju na internetu.
Ovaj zakon, koji vodi irski komesar Majkl Mekgrat, deo je napora da se ažurira potrošačka politika Evropske unije i prilagodi digitalnom dobu.
Rasprava trenutno obuhvata četiri glavne oblasti:
- nepoštene komercijalne prakse i tzv. dark patterns (manipulativne dizajnerske taktike),
- obmanjujuće marketinške metode influensera,
- „zarazni" ili zavisnički dizajn digitalnih proizvoda, i
- nepravednu personalizaciju sadržaja.
U najkraćem, predlog bi mogao potpuno da promeni način na koji funkcioniše digitalno oglašavanje u Evropi, potencijalno zabranjujući korišćenje personalizovanih podataka za oglase.
To bi, prema kritikama, moglo da poveća troškove oglašavanja, oteža mali biznisima da dođu do publike i korisnicima donese manje relevantne reklame.
Podeljena mišljenja širom Evrope
Konsultacije su privukle rekordan broj reakcija - više od 4.300 podnesaka u okviru javnog poziva Evropske komisije, delom zahvaljujući velikom odzivu gejmera koji su zabrinuti zbog mogućih ograničenja u igrama.
Rezultati pokazuju jasnu podelu: poslovne asocijacije uglavnom su protiv zakona, dok ga mnoge nevladine organizacije i udruženja koja se finansiraju iz javnih sredstava podržavaju.
Poznate evropske kompanije kao što su Wolt, Ryanair, Vinted i Spotify upozorile su na opasnost od preterane regulacije, ističući da bi EU trebalo da se fokusira na primenu postojećih propisa, umesto na uvođenje novih slojeva birokratije.
Već imamo pravila, problem je u sprovođenju
Evropska komisija navodi da su potrošači u EU već među najzaštićenijima na svetu, zahvaljujući zakonima kao što su GDPR, Direktiva o nepoštenim poslovnim praksama, Zakon o digitalnim uslugama (DSA) i Zakon o digitalnim tržištima (DMA). Ti akti već pokrivaju manipulaciju, obmanu i zloupotrebu ličnih podataka, teme koje DFA ponovo otvara.
Stručnjaci zato upozoravaju da novi zakon može dovesti do preklapanja propisa i dodatne konfuzije, umesto do stvarne zaštite potrošača.
Koliko bi novi zakon koštao?
Prema podacima Evropske komisije, potrošači godišnje pretrpe oko 7,9 milijardi evra štete zbog problema u onlajn okruženju. Ipak, mnogi smatraju da to nije upoređeno sa ekonomskim koristima koje donosi digitalno oglašavanje.
Studije pokazuju da personalizovani oglasi generišu više od 100 milijardi evra dodatne prodaje godišnje u EU, doprinose sa najmanje 25 milijardi BDP-a i podržavaju oko 600.000 radnih mesta. Više od tri četvrtine malih i srednjih preduzeća tvrdi da bi im bez takvog oglašavanja bilo mnogo teže da pronađu kupce.
Balans između privatnosti i koristi
Organizacije koje podržavaju DFA tvrde da su "Evropljani zabrinuti zbog načina na koji se koriste njihovi podaci".
Međutim, istraživanja pokazuju da sedam od deset Evropljana radije vidi relevantne oglase nego nasumične, što sugeriše da građani žele zaštitu privatnosti, ali i praktičnost.
Zaključak mnogih učesnika konsultacija je jasan: pre nego što se uvedu nova pravila, potrebno je da se postojeća bolje sprovode, i da se pažljivo proceni ekonomski uticaj koji bi Zakon o digitalnoj pravičnosti mogao da ima na evropske građane i biznise.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
