Berlinski proces već više od decenije predstavlja platformu za unapređenje regionalne saradnje i evropskih integracija Zapadnog Balkana. Pokrenut 2014. godine na inicijativu bivše nemačke kancelarke Angele Merkel, ovaj proces je postao most između zemalja regiona i Evropske unije, stvarajući konkretne veze kroz infrastrukturne projekte, unapređenje trgovinskih odnosa, ali i jačanje društvenih i kulturnih veza među narodima.
Nemačka ambasadorka u Srbiji, Nj.E. Anke Konrad, u razgovoru za EUpravo zato ističe da je proces doneo opipljive rezultate koji direktno utiču na kvalitet života građana – od ukidanja rominga i povećanja mobilnosti, do stvaranja zajedničkog regionalnog tržišta i jačanja energetskih veza. Ipak, naglašava da napredak ka Evropskoj uniji zavisi pre svega od političke volje i reformskih koraka svake zemlje pojedinačno.
Ovogodišnji Samit lidera Zapadnog Balkana održan je u Londonu, što pokazuje da Berlinski proces ostaje važna platforma, čak i za zemlje koje nisu deo EU, ali dele iste ciljeve – stabilnost, prosperitet i bezbednost kontinenta. Šta možete da izdvojite - u kojim oblastima su se desili najveći pomaci u odnosu na prethodno okupljanje?
"Berlinski proces je pokrenula bivša kancelarke Angela Merkel. Od 2014. godine okuplja države Zapadnog Balkana, EU i njene države članice i važne evropske partnere. Velika Britanija je preuzela predsedavanje ove godine, kao i 2018, što pokazuje koliko je ovaj proces značajan za celu Evropu. Uvereni smo da je regionalna kohezija u Evropi od suštinskog značaja za našu bezbednost i prosperitet. Zato želimo da kroz Berlinski proces jačamo saradnju u regionu Zapadnog Balkana i da podržimo proces evropskih integracija šest zemalja Zapadnog Balkana.
Jedno je jasno: napredak zavisi od samih zemalja. Za napredak je potrebna politička volja i socijalni dijalog kako bi mogao rezultirati reformama koje se stvarno sprovode.
Više od deset godina, Berlinski proces je ljudima u regionu doneo vidljive rezultate; podržava razmenu na svim nivoima i pomirenje. Proširenje infrastrukture, jačanje mobilnosti ljudi u regionu, ukidanje naknada za roming unutar Zapadnog Balkana, intenziviranje razmene mladih i umrežavanje energetskih sistema su bitni koraci koji olakšavaju svakodnevni život ljudi.
Postepeno jačanje zajedničkog ekonomskog i trgovinskog prostora stvara osnovu za rast nacionalnih industrija i njihovu konkurentnost na evropskim i međunarodnim tržištima. Ovi konkretni pomaci jačaju poverenje ljudi u perspektivu EU i etablišu region kao sastavni deo evropske zajednice. Želimo da iskoristimo pozitivan zamah proteklih nekoliko godina kako bismo postigli napredak kako u oblasti slobodnog putovanja unutar regiona, tako i u međusobnom priznavanju univerzitetskih diploma."
U odnosu na prvi Samit 2014. godine - koliko su zemlje Zapadnog Balkana spremnije za ulazak u EU?
"Od 2014. godine, sve zemlje Zapadnog Balkana ostvarile su napredak – različitom brzinom – u svojim pojedinačnim procesima približavanja i pristupanja. Jedno je jasno: napredak zavisi od samih zemalja. Za napredak je potrebna politička volja i socijalni dijalog kako bi mogao rezultirati reformama koje se stvarno sprovode. To je jedini način na koji ljudi u svakodnevnom životu mogu osetiti da približavanje EU zapravo utiče na njihov život na pozitivan način."
Nastavićemo da podržavamo Srbiju i zemlje Zapadnog Balkana na njihovom putu ka EU.
Pored godišnjeg samita lidera, Berlinski proces obuhva čitav niz ministarskih sastanaka tokom godine. Koje teme su najviše u fokusu?
"Berlinski proces pokriva različite teme, od regionalne ekonomske saradnje, konektivnosti, transporta, digitalizacije, sajber bezbednosti, osnaživanja mladih, pomirenja, borbe protiv organizovanog kriminala, korupcije, ilegalne migracije do pitanja obrazovanja i nauke, integracije Roma, energetske bezbednosti, zaštite klime i životne sredine i poljoprivrede. Ove teme se obrađuju na ministarskim sastancima, konferencijama i drugim formatima saradnje. Ove godine su, između ostalih, održani Forum mladih u Prištini, Forum civilnog društva u Podgorici i Ekonomski forum ovde u Beogradu.
Fleksibilnost i inkluzivnost su prednosti Berlinskog procesa. To će nam omogućiti da napredujemo u posebno važnim oblastima, na primer u razvoju Zajedničkog regionalnog tržišta radi jačanja ekonomskog rasta u regionu i približavanja EU ili u oblasti Zelene agende Evropske unije. Jačanje civilnog društva i mladih, kao i podržavanje procesa pomirenja su nam posebno važni."
Značajan segment Berlinskog procesa čine prateći događaji — od Civil Society i Youth Foruma do Digital Summit-a i Business Forum-a. Koliko su ti događaji zaista uključeni u proces donošenja odluka, odnosno — da li glas civilnog sektora i mladih dopire do kreatora politika?
"Berlinski proces uključuje ne samo vlade. To je forum za široku razmenu između ključnih aktera iz politike, društva, nauke i ekonomije. Konferencije poput Foruma civilnog društva, Foruma mladih, Digitalnog samita, Ekonomskog foruma, ali i Naučne konferencije u Ljubljani i Foruma o rodnoj ravnopravnosti u Sarajevu su važni forumi za razmenu između relevantnih stručnjaka u regionu.
U Beogradu je 7. oktobra održan prvi regionalni ekonomski forum u okviru Berlinskog procesa, važna prilika da se predstavnici kompanija iz regiona okupe i razgovaraju o zajedničkim izazovima i potencijalima. Rezultati pojedinačnih foruma ogledaju se u deklaraciji samita, koja je zauzvrat kompas za dalji razvoj Berlinskog procesa."
Jedna od najprepoznatljivijih inicijativa je Western Balkans Purchasing Initiative, koja povezuje regionalne kompanije sa evropskim tržištem. Koliko je taj mehanizam pomogao privredi regiona da se pripremi za jedinstveno tržište EU?
"Western Balkans Purchasing Initiative nemačke privrede igra važnu ulogu u povezivanju kompanija iz regiona sa evropskim tržištima. Time se jača konkurentnost kompanija i podržava razvoj novih izvoznih tržišta. Bolje povezano unutrašnje tržište i jači ekonomski i trgovinski odnosi sa EU takođe su deo priprema za članstvo u EU."
Kako vidite budućnost Berlinskog procesa: da li bi u narednoj fazi mogao prerasti u institucionalizovan okvir saradnje ili ostaje fleksibilna politička platforma?
"Berlinski proces se poslednjih godina pokazao izuzetno uspešnim i doneo je vidljive rezultate u regionu koji značajno poboljšavaju živote ljudi. Posebno smo zadovoljni što je Berlinski proces uspeo da da podsticaj za Plan rasta EU za Zapadni Balkan, koji ima za cilj da ubrza pripreme Zapadnog Balkana za članstvo u EU, uključujući i omogućavanje uživanja nekih od prednosti članstva u EU pre pristupanja. Ponuda za ulazak u Jedinstveno područje plaćanja u evrima - SEPA ili integracija u evropske industrijske lance snabdevanja samo su dva primera iz plana rasta koji su i ranije igrali ulogu u Berlinskom procesu.
Berlinski proces ostaje značajan, zbog unapređenja dijaloga između politike, biznisa, nauke i društva i otvaranja novih tematskih oblasti. Na primer, zemlje Zapadnog Balkana su izradile plan rada za povećanje saradnje u oblasti zapošljavanja i socijalne politike. Sledeći samit će se održati u Crnoj Gori 2026. godine, što će biti drugi put - posle Albanije 2023 - u jednoj zemlji Zapadnog Balkana. Do tada, radićemo zajedno u različitim formatima na unapređenju ciljeva Berlinskog procesa."
(EUpravo zato)
