Pregovaračko poglavlje 29 deo je Klastera 3 - Konkurentnost i inkluzivni rast. Poglavlje je otovoreno 2017. godine.

Bez Carinske unije EU, Zajednička trgovinska politika i razvoj Evropske unije, njeno zajedničko poljoprivredno tržište i efikasna koordinacija ekonomskih i monetarnih politika - ne bi bili mogući. Carinska unija je zasnovana na odredbama Ugovora o funkcionisanju EU (TFEU), Glava II - Slobodno kretanje robe (članovi 28--33.).

Članom 28. je utvrđeno da Carinska unija obuhvata ukupnu trgovinu robom, što uključuje zabranu carina i mera koje imaju isto dejstvo na uvoz i izvoz robe među državama članicama EU, kao i primenu zajedničke carinske tarife na njihove trgovinske odnose sa trećim državama.

Pojam Carinska unija podrazumeva prostor na kome ne postoje unutrašnje prepreke kretanju robe, a na robu koja ulazi iz trećih zemalja primenjuju se zajednička pravila, carine i kvote.

Pravne tekovine EU u ovom sektoru sastoje se od zakonodavstva koje se direktno primenjuje u državama članicama i koje uključuje Carinski kodeks EU i prateće odredbe o njegovom sprovođenju, Kombinovanu nomenklaturu EU, Zajedničku carinsku tarifu sa trgovinskim preferencijalima, tarifnim kvotama i tarifnim suspenzijama i drugim carinskim propisima van opsega Carinskog kodeksa, kao što su carinske kontrole krivotvorene i piratske robe, prekursora droga i izvoz kulturnih dobara. Nadležni generalni direktorat u okviru Evropske komisije za ovo poglavlje je Generalni direktorat za poreze i Carinsku uniju.

Republici Srbiji dostupno je više programa Evropske unije u ovoj oblasti. Programi Carina i Fiskalis omogućavaju nacionalnim carinskim i poreskim upravama mogućnost kreiranja i razmene informacija i ekspertize, a Republika Srbija u njima učestvuje od 2014. odnosno 2015. godine.

Koja je korist i rezultat za Srbiju?

Pregovori u poglavlju Carinske unije su uglavnom koncentrisani na usvajanje pravnih tekovina EU.

Zemlje kandidati su dužne da dostave i informacije o uspostavljanju dovoljnog operativnog kapaciteta njihove carinske uprave o pitanjima kao što su: reforma i jačanje njihovih carinskih službi, sprovođenje mera za smanjenje vremena čekanja na granici, garantovanje zaštite autorskih prava i prava industrijske svojine, borba protiv privrednog i organizovanog kriminala, kao i protiv prevare i korupcije, poboljšanje interne koordinacije unutar carinske uprave i carinske administracije i drugih srodnih organa za sprovođenje (uključujući policiju i sudske vlasti) neophodnih zakonskih i institucionalnih mera da bi se obezbedila pravilna naplata i kontrola sredstava.

Država kandidat mora da razvije politike, sisteme, procedure i instrumente tehnologije kompatibilne sa zahtevima i standardima EU i da obezbedi neophodne kapacitete za primenu i sprovođenje propisa, uključujući i povezivanje sa odgovarajućim kompjuterizovanim carinskim sistemima EU. Carinski organi moraju da obezbede i odgovarajući kapacitet za primenu i sprovođenje posebnih pravila predviđenih u odgovarajućim delovima pravnih tekovina EU, kao što su deo o spoljnoj trgovini, zdravlju i bezbednosti.

Srbija će nakon pristupanja, kao i sve države članice EU, primenjivati istu carinsku stopu na robu koja se uvozi iz zemalja koje nisu članice EU.

Na primer, pristupanjem EU, granica Srbije sa Hrvatskom i Mađarskom će postati unutrašnja granica EU, na kojoj će se ukinuti carinske kontrole, dok će granica sa Bosnom i Hercegovinom postati spoljna, na kojoj će se carinska kontrola zadržati. Takođe, po pristupanju Srbije Evropskoj uniji, srpski državljani će moći da kupe robu u bilo kojoj državi članici EU i da je, bez ikakvih carinskih dažbina, uvezu u Srbiju.

(M.A./EUpravo zato/Ministarstvo za evropske integracije)

Pregovaračko poglavlje 29 deo je Klastera 3 - Konkurentnost i inkluzivni rast. Poglavlje je otovoreno 2017. godine.