21. Slobodna zona biće održana od 5. do 10. novembra u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.
Festival otvara vrata pričama o ženskoj snazi i prijateljstvu, muškim ambicijama i porodičnim vrednostima.
Od života bake na Tajlandu do balerina iz holandskog Kraljevskog baleta, gledaoci će moći da zavire u čekaonice francuskog zatvora, teretane američkih bildera i spavaće sobe Đakoma Kazanove, te modernih Norvežana.
Na programu je ukupno 37 filmova iz 20 zemalja.
Dve zvezde francuskog glumišta, Izabel Iper (72) i Afsija Erzi (38), tumače glavne uloge u melodrami "Poseta" (Visiting Hours) Patrisje Mazui. One su Alma i Mina, žene koje se sreću u čekaonici zatvora, gde redovno posećuju svoje muževe.
Dve junakinje, Olga i Irma, su i u središtu holandske melodrame "Deo mog srca" (Piece of My Heart) Dane Nehuštan. Delimično inspirisana istinitom tragičnom pričom o jednoj balerini iz sedamdesetih godina prošlog veka, rediteljka je snimila film o vanvremenskom talentu i bezuslovnom prijateljstvu.
U nešto dalju prošlost odnosi nas kostimirana romantična drama "U Lučijinim očima" (A Beautiful Imperfection) Mikila fan Erpa. Reč je o adaptaciji istoimenog romana Artura Žapena o Lučiji, prvoj i najvećoj ljubavi Đakoma Kazanove, a dvoje ljubavnika se ponovo sreću nakon 16 godina razdvojenosti.
Studijom jedne veze, u Norveškoj 21. veka, bavi se film "Voljena" (Loveable) Lilje Ingolfsdotir. U centru priče je Marija (40), majka četvoro dece iz dva braka, koja pokušava da izbalansira privatan i profesionalan život, dok je njen (drugi) suprug Sigmund često odsustan zbog posla.
Najgledaniji tajlandski film na svetskim bioskopskim blagajnama u istoriji, "Kako zaraditi milione pre nego što baka umre" (How to Make Millions Before Grandma Dies) bio je i nacionalni kandidat za Oskara, uvršten u izbor od 15 najboljih stranih filmova. Reč je o dirljivoj komediji u režiji debitanta Pata Bunitipata o propalom švorc studentu koji pokušava da zadobije naklonost svoje bake, ne bi li nasledio njene milione.
Kada je film "Žeđ za slavom" (Magazine Dreams) premijerno prikazan na Sandens festivalu januara 2023. Džonatan Mejdžors bio je na vrhuncu karijere. Delovao je kao stvoren za Oskara, ali je u martu 2023. Mejdžors je uhapšen zbog navodnog porodičnog nasilja nad tadašnjom devojkom Grejs Džabari. Devet meseci kasnije, porota ga je proglasila krivim za jedan prekršaj napada i jedno kršenje zakona o uznemiravanju. U aprilu 2024. osuđen je na godinu dana obaveznog savetovanja. U međuvremenu, prikazivanje filma je obustavljeno.
Sada je skinut sa crne liste pa će i posetioci Slobodne zone imati prilike da vide Mejdžorsa kao Kilijana Medoksa, asocijalnog bodibildera amatera sa opsesivnom željom da bude zapamćen, što će ga odvesti u mračna i nasilna psihološka stanja.
Filmski festival Slobodna zona osnovan je 2005. godine kao prvi festival u Srbiji posvećen angažovanim dokumentarim i igranim ostvarenjama iz celog sveta koja se bave ljudskim pravima, društvenim pojavama i problemima, temama širokog socijalnog spektra.
Svake godine na programu je preko 50 ostvarenja iz celog sveta raspoređenih u nekoliko takmičarskih i netakmičarskih selekcija. Festival je među prvima uveo programske linije posvećene najmlađima i afirmaciji ženskih prava.
Slobodna zona je član Međunarodne mreže festivala filmova o ljudskim pravima (Human Rights Film Network) i partner u Balkanskoj dokumentarnoj distributivnoj mreži zajedno sa festivalima i organizacijama iz regiona: ReStart iz Zagreba, Dokufest iz Prizrena, Makedox iz Skoplja, Demiurg iz Ljubljane i Underhill iz Podgorice.
Slobodna zona donela je jedan potpuno novi narativ za filmsku i festivalsku scenu u Srbiji i novu dimenziju posmatranja filma, kao sredstva za obrazovanje, za otvaranje važnih tema, pionirski prostor za dijalog i debate posle procesa raspada Jugoslavije.
Od samog početka ohrabruje i poziva publiku da preispita svoje vrednosti, predrasude i podelu odgovornosti u socijalnom i kulturnom kontekstu u kojem živi.
Kompletan program 21. Slobodne zone nalazi se na sajtu slobodnazona.rs. Festival su ove godine podržali su Rekonstrukcija Ženski fond i Francuski institut.
(M.A./EUpravo zato)
