Iz Saveta Evrope navode da će ovaj Plan pokrivati period od 2024. do 2027. godine, a očekuje se da će u narednim godinama u okviru Fonda biti obezbeđeno do dve milijarde evra grantova i četiri milijarde evra zajmova za šest partnera EU sa Zapadnog Balkana.
U saopštenju Saveta stoji da je glavni cilj ovog projekta da podrži usklađivanje partnera sa Zapadnog Balkana sa vrednostima, zakonima, pravilima, standardima, politikama i praksama EU, u cilju budućeg članstva u EU, kao i njihovu progresivnu integraciju u jedinstveno tržište Evropske unije.
Projekat će podržati niz socio-ekonomskih i osnovnih reformi, kao i reforme koje se odnose na vladavinu prava i osnovna prava.
Da bi dobio podršku u okviru ovog instrumenta, svaki partner u regionu mora da pripremi Reformsku agendu, u kojoj se navode reforme koje planira da preduzme kako bi se postigli ciljevi projekta.
Zemlje Zapadnog Balkana će morati da misle i o tome kako se očekuje da mere uključene u Reformske agende doprinesu progresivnom i kontinuiranom usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
Reformska agenda kao uslov za svaku članicu
Zemlje članice EU imaće ključnu ulogu u odobravanju Reformskih agendi korisnika i,a ukoliko se ukaže potreba, i njihovih izmena i dopuna.
Podrška će biti obezbeđena u obliku grantova i zajmova, za investicije koje podupiru Reformske agende, kao što su ulaganja u infrastrukturne projekte - tri milijarde evra i zajmove direktno isplaćeni budžetima partnera sa Zapadnog Balkana za ubrzanje rasta zasnovanog na ključnim socio-ekonomskim reformama - tri milijarde evra.
Dinamika isplate
Isplate će se vršiti dva puta godišnje, pod uslovom da partneri ispune kvalitativne i kvantitativne korake navedene u njihovim Reformskim agendama.
Kada preduslovi za podršku nisu ispunjeni, EU može odlučiti da obustavi oslobađanje sredstava.
Nastavak dijaloga Beograda i Prištine je uslov da bi dobile novac iz Fonda
U saopštenju je navedeno da opšti preduslovi za podršku EU u okviru ovog objekta uključuju da partneri nastave da podržavaju i poštuju efikasne demokratske mehanizme, uključujući višestranački parlamentarni sistem, slobodne i poštene izbore, pluralističke medije, nezavisno pravosuđe i vladavinu prava, kao i da garantuju poštovanje ljudskih prava, uključujući prava pripadnika manjina. Za Srbiju i Kosovo, još jedan preduslov je da se konstruktivno angažuju sa merljivim napretkom i opipljivim rezultatima u normalizaciji odnosa u cilju potpunog sprovođenja svih svojih obaveza koje proizilaze iz Sporazuma o putu normalizacije i njegovog Aneksa za implementaciju, kao i svih prethodnih sporazuma iz dijaloga, te da se uključe u pregovore o Sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji odnosa.
Transparentnost
Da bi se povećala transparentnost, zemlje sa Zapadnog Balkana moraće i da postave veb portal za objavljivanje ažurnih podataka o krajnjim primaocima koji su ukupno primili više od 50.000 evra u periodu od četiri godine u okviru ovog programa.
Uredba o uspostavljanju Fonda za reformu i rast za Zapadni Balkan biće potpisana i stupiće na snagu dan nakon što bude objavljena u Službenom listu EU.
Kada stupi na snagu, zemlje sa Zapadnog Balkana biće pozvane da podnesu svoje Reformske agende Komisiji, izlažući socio-ekonomske i fundamentalne reforme koje planiraju da preduzmu između 2024. i 2027. godine, navode iz Evropskog saveta.
(M.A./EUpravo zato/blic.rs)
