Institucije na državnom nivou Bosne i Hercegovine i jedna od njene dve političke jedinice, Federacija BiH, preduzeće zajedničke korake s ciljem uvođenja sistema trgovine emisijama (ETS) do kraja ove godine, izjavio je premijer FBiH Nermin Nikšić.
Prema Nikšićevim rečima, karbonska taksa na granici EU, koja stupa na snagu 1. januara 2026. godine, predstavlja ozbiljan izazov koji zahteva brzu i odlučnu reakciju na državnom nivou, kako bi se zaštitile hiljade radnih mesta i sprečio dramatičan pad industrijskog izvoza iz Bosne i Hercegovine, prenosi državna novinska agencija FENA.
Nikšić je najavio zajedničke aktivnosti entitetskih i državnih institucija u cilju uspostavljanja ETS-a do kraja 2025. godine.
CBAM se primenjuje i na BiH i region
Sa punom primenom Mehanizma za prilagođavanje ugljenika na granici (CBAM) početkom naredne godine, uvoznici u EU će plaćati taksu na cement, gvožđe, čelik, aluminijum, đubriva, vodonik i električnu energiju iz zemalja koje nemaju sistem naplate emisije CO2. Ova mera se odnosi i na Bosnu i Hercegovinu, kao i na druge zemlje Zapadnog Balkana.
Nikšić je naglasio da BiH, kako bi zadržala izvoz u EU, mora hitno da uspostavi regulatorni okvir koji EU priznaje. Podsetio je da je BiH jedina zemlja u regionu bez berze električne energije, i poručio da je vreme da svi nivoi vlasti deluju zajednički i odgovorno.
Ministar energetike, rudarstva i industrije FBiH, Vedran Lakić, izrazio je uverenje da je najbolji način da BiH zaštiti svoju ekonomiju i zadrži prihode od karbonskih taksi upravo uvođenje sopstvenog sistema trgovine emisijama. U suprotnom, upozorio je, desetine miliona evra će završiti u budžetu EU.
Prema njegovim rečima, ti prihodi bi mogli da se iskoriste za modernizaciju proizvodnih kapaciteta, smanjenje emisija i ubrzanje zelene tranzicije. Lakić je takođe istakao da ministarstvo priprema finansijsku podršku putem Razvojne banke FBiH za firme koje odluče da instaliraju solarne panele, što bi im omogućilo da proizvode električnu energiju za sopstvene potrebe i tako izbegnu obuhvat CBAM-a.
Bosna i Hercegovina i Crna Gora su zatražile odlaganje primene CBAM-a, kao i Evropska mreža operatera prenosnih sistema za električnu energiju (ENTSO-E), ali je EU potvrdila da će mehanizam stupiti na snagu kako je planirano.
Sekretarijat Energetske zajednice naglasio je da nijedna ugovorna strana, uključujući zemlje Zapadnog Balkana, neće moći da dobije izuzeće za električnu energiju pre nego što naplata takse počne.
Kako se 1. januar 2026. brzo približava, uticaj CBAM-a će uskoro postati sasvim jasan. U Srbiji, Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) je nedavno upozorila da bi karbonska taksa mogla ugroziti radna mesta i poslovanje sektora koji zapošljava oko 7% radne snage i učestvuje sa 11% u BDP-u.
U BiH, zvanična analiza pokazuje da bi CBAM mogao da košta privredu između 369 miliona i 1,62 milijarde evra do 2030. godine.
(EUpravo zato.rs)
