Severna Makedonija danas glasa na parlamentarnim i predsedničkim izborima koji će odrediti da li će ta zemlja ostati na putu ka EU.
Biračka mesta, kojih ukupno ima 3.480, otvorena su u sedam sati, a biće zatvorena u 19 sati.
U drugom krugu predsedničkih izbora građani će se opredeljivati između Gordane Siljanovske Davkove i aktuelnog predsednika Steve Panderovskog.
Prijavljeno je 17 izbornih lista, a makedonsko Sobranje broji 120 poslanika.
Profesorka u penziji vodi u anketama
I predizborne ankete i rezultati prvog kruga predsedničkih izbora održanih 24. aprila, ukazuju na ubedljivu pobedu opozicione, nacionalističke partije VMRO-DPMNE.
Opoziciona kandidatkinja Gordana Siljanovska-Davkova, 70-godišnja profesorka prava u penziji, osvojila je u prvom krugu duplo više glasova od aktuelnog predsednika države i kandidata vladajućih socijaldemokrata Steve Pendarovskog, prenosi Dojče vele.
Nezadovoljan blokadom procesa pristupanja Evropskoj uniji, slabom ekonomijom i sveprisutnom korupcijom, veliki broj građana odlučio je da u prvom krugu predsedničkih izbora podrži opozicionu kandidatkinju, što je, prema mišljenju analitičara, lakmus-papir koji pokazuje šta će da usledi u drugom krugu, ali i na parlamentarnim izborima ove srede.
"Mislim da je promena vlasti vrlo verovatna. Do toga će doći prvenstveno zbog činjenice da je rezultat vlade poguban u mnogim oblastima. Korupcija i nefunkcionalnost države mogu se uočiti svuda“, ocenio je za nemački radio Dojčlandfunk Danijel Braun, šef kancelarije Fondacije Konrad Adenauer u Skoplju, koja se inače smatra bliskom VMRO-DPMNE.
Izneverena obećanja
Socijaldemokrate su preuzele vlast u Severnoj Makedoniji 2017. godine, obećavajući članstvo u NATO, početak pristupnih pregovora sa EU i borbu protiv korupcije. Dva od ta tri obećanja nisu ispunjena. Zemlja jeste postala članica NATO 2020. godine zahvaljujući kompromisu sa Grčkom, nakon čega je svom ustavnom imenu dodala „Severna“.
Taj težak kompromis s južnim susedom, koji je ujedno probudio nacionaliste u Severnoj Makedoniji, ipak nije otvorio vrata EU maloj balkanskoj državi od dva miliona stanovnika. U novembru 2020, drugi sused, Bugarska, stavio je veto na početak pregovora sa EU, zahtevajući ustupke vezane za istoriju i kulturu, što za mnoge Makedonce predstavlja direktno zadiranje u njihov identitet.
Sudar s DUI
Od 2017. godine kada je koalicija socijaldemokrata i DUI preuzela vlast, Albanci su držali mesto predsednika parlamenta i ministra spoljnih poslova, a u poslednja tri meseca mandata aktuelne vlade čak i mesto tehničkog premijera. Takva raspodela funkcija izazvala je optužbe za „albanizaciju države“ među makedonskim nacionalistima.
U pokušaju da smanje nezadovoljstvo albanske nacionalne zajednice, VMRO-DPMNE je najavio da će u buduću vladu ući druga najveća albanska politička koalicija Vredi, sastavljena od nekoliko malih opozicionih partija etničkih Albanaca.
Bivši premijer i predsednik socijaldemokrata Dimitar Kovačevski u kampanji se izvinio za greške koje su napravljene proteklih godina, ali je i upozorio da bi zemlja mogla da se udalji od evropskog puta ako pobedi opozicija.
"Ovi izbori će odrediti budućnost Makedonije, da li ćemo ići napred ka progresivnom društvu, ka Evropskoj uniji, ili ćemo se vratiti u prošlost kada smo imali izolaciju i međuetničke sukobe", rekao je Kovačevski.
(EUpravo Zato/Dojče vele)
