Bosna i Hercegovina mogla bi da ostane bez 108,5 miliona evra koji su joj namenjeni u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan, zbog nesprovođenja reformi koje su postavljene kao uslov.
Evropska komisija je sredinom jula obavestila Savet ministara BiH da će sredstva koja su namenjena BiH u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan biti umanjena za deset odsto, odnosno za 108,5 miliona evra, zbog kašnjenja u dostavljanju konačne verzije Reformske agende.
To, međutim, nije konačan iznos bez koga bismo mogli da ostanemo, jer vreme ističe do nove potencijalne kazne, a rok je 30. septembar.
"U pismu koje je komesarka EU Marta Kos u julu poslala predsedavajućoj Saveta ministara Borjani Krišto stoji da se od BiH očekuje da finalna verzija Reformske agende bude dostavljena na vreme kako bi države članice dale svoje mišljenje, a Evropska komisija je potom mogla i da je odobri. U pismu stoji da ako se to ne desi do 30. septembra, BiH će ostati bez još jedne tranše sredstava, odnosno 10 posto od ukupnog iznosa iz Paketa za rast, što iznosi 108,5 miliona evra. Nema razloga da se ne veruje da će Komisija postupiti upravo onako kako je komesarka Kos i najavila", kaže za Nezavisne novine Adi Ćerimagić, viši analitičar Inicijative za evropsku stabilnost (ESI).
Prema mišljenju ovog analitičara, ne postoje naznake da su se procesi u BiH nakon prve odluke Komisije pokrenuli, nema javno dostupnog nacrta Reformske agende kao ni informacija o konsultacijama među nivoima vlasti, niti sa javnošću ili civilnim društvom.
Centralni element Plana rasta, o kojem se razgovara od 2023. godine, jeste Instrument za reforme i rast. Ovo je instrument zasnovan na rezultatima, koji obezbeđuje sredstva u zamenu za sprovođenje ključnih reformi u više oblasti, posebno u zelenoj i digitalnoj tranziciji, razvoju privatnog sektora i vladavini prava.
Prvi korak za dobijanje ovih sredstava jeste da vlasti dostave Evropskoj komisiji, na usaglašavanje, listu reformi u formi Reformskog agende. Uprkos političkom dogovoru postignutom u Savetu ministara BiH 27. juna, Bosna i Hercegovina ostaje jedina zemlja u regionu čije vlasti nisu uspele da pošalju usaglašenu i finalizovanu verziju Reformskog agende Evropskoj komisiji, preneo je nedavno Sarajevo Tajms.
Nakon brojnih tehničkih razgovora sa Evropskom komisijom, reformska agenda je skoro spremna, ali vlasti BiH je još nisu finalizovale. Nasuprot tome, ostale zemlje Zapadnog Balkana dostavile su svoje reformske agende do leta 2024. godine, a Komisija ih je odobrila u oktobru 2024.
S obzirom na to da do samita u Skoplju 1. jula Evropska komisija nije dobila Reformsku agendu, Evropska komisija je navela da nema drugog izbora osim da počne postepeno umanjenje sredstava.
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos u pismu je pozvala vlasti BiH da bez odlaganja dostave konačnu verziju Reformske agende da bi Komisija, uz mišljenje država članica Evropske unije, mogla da pristupi njenom ocenjivanju i eventualnom odobravanju. Ukoliko to ne bude učinjeno do 30. septembra ove godine, navodi se u pismu, Komisija će dodatno umanjiti sredstva za još deset odsto.
(EUpravo zato.rs)
