Proširenje Evropske unije ostaje jedan od ključnih strateških ciljeva Unije, usmeren ka jačanju stabilnosti, demokratije i ekonomskog razvoja na evropskom kontinentu. Zapadni Balkan, kao region sa dubokim istorijskim, političkim i ekonomskim vezama sa Evropom, ima prirodno mesto u EU, ali proces integracije često nailazi na različite izazove i neujednačene političke signale iz Brisela.
Uprkos tome, evropska perspektiva regiona ostaje snažan podsticaj za reforme i regionalnu saradnju, uz očekivanje doslednije i predvidljivije politike proširenja.
Upravo na toj liniji razmišljanja, Mađarska sve otvorenije ističe potrebu za ravnotežom u politici proširenja EU.
Ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske, Peter Sijarto, nakon sastanka sa Draganom Čovićem, zamenikom predsedavajućeg Doma naroda BiH, poručio je da njegova zemlja ostaje snažno posvećena miru, stabilnosti i evropskom putu Zapadnog Balkana.
Prema njegovim rečima, region je od ključne važnosti za ukupnu bezbednost Evrope, te bi ubrzanje evropskih integracija Zapadnog Balkana donelo „novu energiju i stabilnost“ Evropskoj uniji. Istovremeno, ukazao je na, kako je naveo, neujednačen pristup Brisela, dok se Ukrajini nudi ubrzani put ka članstvu, zemlje regiona koje već godinama sprovode reforme i jačaju institucionalne kapacitete i dalje čekaju jasne signale.
"Verujemo da bi integracija Zapadnog Balkana donela Evropi novu energiju i stabilnost," rekao je ministar, dodajući da bi zemlje regiona, koje već imaju dugogodišnje odnose sa EU, trebalo da dobiju jasniju perspektivu članstva.
U sličnom tonu govorio je i predsednik Hrvatske Zoran Milanović nakon nedavnog sastanka s predsednikom Bugarske Rumenom Radevom. On je tada rekao da je nepošteno reći da je Ukrajina bliže članstvu u Evropskoj uniji nego neke od država Zapadnog Balkana, poput Crne Gore i Severne Makedonije.
Ocenio je da je takav stav nepravedan prema tim zemljama koje već godinama ispunjavaju evropske kriterijume, odgovarajući na pitanje novinara o percepciji da je Ukrajina u prednosti na evropskom putu.
Milanović je podsetio na stroge uslove koje je Hrvatska morala ispuniti za članstvo, u poređenju sa nekim starijim članicama koje su, kako je rekao, ušle pod drugačijim okolnostima.
Iako smatra da neke zemlje Zapadnog Balkana još nisu dostigle nivo pripremljenosti kakav je imala Hrvatska, ističe da ni situacija u Ukrajini ne sme biti tretirana kao izuzetak bez obzira na okolnosti.
"Toj zemlji treba pomoći da opstane", naglasio je, ali i dodao da se realnosti integracionih procesa ne smeju ignorisati.
"EU bez Zapadnog Balkana rizikuje stabilnost"
Iako se zemlje Zapadnog Balkana i dalje nalaze na periferiji glavnih strateških razgovora unutar Evropske unije, njihova posvećenost dubokoj integraciji čini ih nezaobilaznim akterima u novoj evropskoj paradigmi, onoj koja u središte stavlja ekonomsku bezbednost.
To je jedna od ključnih poruka analize "Zapadni Balkan i evropski zaokret ka ekonomskoj bezbednosti: Formulisanje političke agende", koju je pripremio Anastas Vangeli, docent na Univerzitetu u Ljubljani i član uprave makedonskog Instituta Estima.
U analizi se naglašava da trenutni geopolitički i ekonomski kontekst predstavlja i izazov i priliku za zemlje regiona. Umesto da se i dalje svodi na tehničko usklađivanje s evropskim pravilima i regulativama, autor poziva na ambiciozniju viziju sveobuhvatne transformacije koja će Zapadni Balkan uključiti u evropsku budućnost ne samo kao recipijenta, već i kao ravnopravnog partnera, i to ekonomski, politički i normativno.
Autor analize upozorava da izostanak ozbiljnih investicija EU u region može imati dugoročne posledice kao i da bi Zapadni Balkan mogao postati Ahilova peta Evrope, ne samo zbog mogućnosti da prostor ispune spoljne sile, što se već dešavalo, već i zbog unutrašnje neodrživosti tog vakuuma.
(EUpravo zato.rs)
