Požari koji ovih dana besne širom Crne Gore ponovo su podsetili koliko prirodne nepogode mogu brzo da prerastu u pretnju po živote ljudi, imovinu i dragocene prirodne resurse i koliko je tada značajna međunarodna saradnja koja omogućava da pomoć stigne iz regiona i sveta u najkritičnijem trenutku.
Vlada Crne Gore dala je saglasnost Ministarstvu unutrašnjih poslova da zatraži međunarodnu pomoć u gašenju šumskih požara iz vazduha. Pomoć će biti tražena preko NATO centra za koordinaciju odgovora na katastrofe (EADRCC), Mehanizma Unije za civilnu zaštitu, kao i na osnovu bilateralnih sporazuma sa državama regiona.
"Prema proceni Ministarstva unutrašnjih poslova, Direktorata za zaštitu i spašavanje, trenutni raspoloživi resursi (kopneni i vazdušni) nisu dovoljni za efikasno suzbijanje požara, posebno u teško pristupačnim područjima i u uslovima visokih temperatura, jakog vetra i suše. Trenutno su aktivni požari u opštinama Podgorica, Budva, Bar, Nikšić, Šavnik i Bijelo Polje. U gašenju su angažovane sve raspoložive jedinice Službe zaštite i spašavanja, Direktorata za zaštitu i spašavanje, Vojske Crne Gore, kao i dobrovoljna vatrogasna društva", piše u saopštenju.
U informaciji MUP-a o traženju međunarodne pomoći za gašenje šumskih požara iz vazduha, dodaje se da "vazdušni kapaciteti Crne Gore (avioni i helikopteri) rade punim kapacitetom, ali da zbog obima požara i ograničenih tehničkih mogućnosti ne mogu odgovoriti na sve potrebe".
Crna Gora je članica NATO od 2017. godine, a Direktorat za zaštitu i spašavanje je nacionalna kontakt tačka za NATO Euroatlantski koordinacioni centar za odgovor na katastrofe (EADRCC), Mehanizam Unije za civilnu zaštitu i bilateralnu saradnju. U skladu sa nacionalnim procedurama i međunarodnim obavezama, Crna Gora može zatražiti pomoć kroz navedene mehanizme kada domaći kapaciteti nisu dovoljni za odgovor na vanredne situacije.
Iz toga, kao i potrebe za dodatnim resursima, proistekla je potreba aktiviranja NATO mehanizma za civilnu zaštitu (EADRCC), Mehanizma Unije za civilnu zaštitu i bilateralnu saradnju radi slanja zvaničnih zahteva za međunarodnu pomoć u gašenju požara.
Iako ova vest na prvi pogled deluje kao rutinska mera u kriznoj situaciji, ona otvara značajno pitanje: kako i koliko članstvo u međunarodnim organizacijama zaista pomaže malim državama poput Crne Gore u borbi sa prirodnim katastrofama?
Uprava za zaštitu i spasavanje Crne Gore raspolaže ograničenim brojem helikoptera, ljudstva i tehničkih sredstava za gašenje požara, posebno kada su istovremeno aktivni požari na više lokacija. Kada domaći kapaciteti postanu nedovoljni, počinje procedura traženja međunarodne pomoći.
Kako izgleda procedura uključivanja međunarodne pomoći?
Ona nije plod trenutnog improvizovanja, već rezultat godina uključenosti u regionalne i globalne mreže solidarnosti, od NATO centara za koordinaciju katastrofa, preko evropskih civilnih mehanizama, do direktnih dogovora sa susedima.
Na osnovu Zakona o zaštiti i spasavanju, Ministarstvo unutrašnjih poslova podnosi zahtev, dok Vlada daje saglasnost za uključivanje međunarodnih mehanizama.
Ovi mehanizmi su unapred definisani i deo su već postojećih sporazuma i članstva u regionalnim i globalnim organizacijama.
Ko su glavni partneri u vanrednim situacijama?
· NATO - Euro-Atlantic Disaster Response Coordination Centre (EADRCC) -Iako je NATO primarno vojno-politički savez, u praksi članice koriste njegove kapacitete i za civilnu zaštitu. EADRCC funkcioniše kao operativni centar za koordinaciju pomoći u slučaju elementarnih nepogoda, bilo da su u pitanju požari, poplave ili zemljotresi.
· EU Mehanizam za civilnu zaštitu (EUCPM) - Crna Gora, iako nije članica EU, ima pristup ovom mehanizmu kao partnerska država. Kroz Emergency Response Coordination Centre (ERCC) u Briselu, ovaj sistem omogućava da se za samo nekoliko sati pošalju avioni, helikopteri, spasilački timovi ili oprema u krizna područja.
Crna Gora ima aktivne sporazume o saradnji u vanrednim situacijama sa više zemalja u regionu: Hrvatskom, Srbijom, Slovenijom, Grčkom... Uprava za zaštitu i spasavanje često direktno koordinira sa partnerskim službama, što je nekad brže i operativnije od formalnih međunarodnih mehanizama.
Šta kažu iskustva iz prošlosti?
Luštica, Crna Gora (2017) - Jedan od najvećih požara u poslednjoj deceniji zahvatio je poluostrvo Luštica, ugrožavajući naselja i turističke zone. Domaće snage ubrzo su se suočile sa nedostatkom resursa, pa je pomoć zatražena iz inostranstva. Hrvatska je poslala "kanader", a iz Izraela su stigli helikopteri za gašenje iz vazduha. Mehanizam civilne zaštite EU uključen je naknadno, ali slučaj je potvrdio da je neposredna regionalna saradnja često najbrža.
Evija, Grčka (2021) - Veliki požari na ostrvu Evija primorali su hiljade ljudi na evakuaciju, dok je vatra danima zahvatala šumske i stambene zone. Ubrzo je aktiviran Mehanizam civilne zaštite EU, a više od 20 zemalja poslalo je vatrogasce, avione i opremu. Grčka je koristila i NATO logistiku, što je omogućilo koordinisanu i brzu raspodelu resursa.
Drač, Albanija (2019) - Zemljotres magnitude 6,4 pogodio je Drač i šire područje, ostavljajući za sobom ozbiljna oštećenja i stotine povređenih. Albanija je aktivirala NATO i EU kanale pomoći, a međunarodni timovi za spasavanje stigli su sa opremom, medicinskom podrškom i privremenim smeštajem. Primer je pokazao da su procedure pomoći iste bez obzira na vrstu katastrofe.
Zapadni Balkan pokreće Program za upravljanje požarima na otvorenom
Program, kroz unapređenu regionalnu koordinaciju i saradnju nadležnih ministarstava, ima za cilj podizanje javne svesti i unapređenje održivog upravljanja ekosistemima.
Kako je istaknuto na sajtu Federalnog ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva BiH, umesto oslanjanja isključivo na tradicionalne pristupe koji su fokusirani na gašenje požara, program primenjuje koncept integrisanog upravljanja požarima na otvorenom.
On podstiče međusektorsku saradnju, jačanje kapaciteta na lokalnom nivou i izgradnju otpornijih regionalnih predela sposobnih da efikasno odgovore na pretnje od požara. U središtu ove inicijative nalazi se prevencija, sa ciljem da se prirodnim resursima upravlja na održiv način, koji istovremeno štiti i ljude i ekosisteme, prenosi energetskiportal.ba.
Teži se stvaranju zajednica i regiona otpornih na požare, uz ambiciju da se aktivnosti nastave i razvijaju na regionalnom nivou. Inicijativa obuhvata obrazovne programe, izradu politika i praktičan angažman u zemljama Zapadnog Balkana.
Slični programi prevencije i upravljanja rizikom već godinama se uspešno primenjuju u pojedinim zemljama Evropske unije, a njihova iskustva mogu poslužiti kao dobar primer i putokaz za region.
Španija primenjuje kombinaciju tehnoloških inovacija, zakonskih mera i javnih kampanja kako bi sprečila požare na otvorenom. U priobalnim urbanim zonama uveden je sistem "Guardian". Visoki tornjevi opremljeni raspršivačima reciklirane vode, koji održavaju vlažnost tla i biljnog pokrivača. Tornjevi su povezani sa senzorima koji u realnom vremenu prenose podatke vatrogascima.
Pored toga, pooštreni su propisi o bacanju opušaka i plastike za jednokratnu upotrebu. Veliku ulogu imaju i međunarodni projekti poput ARIEM+ i ATEMPO, koji koriste satelitsko praćenje, veštačku inteligenciju i modele rane procene rizika kako bi se požari sprečili pre nego što izmaknu kontroli.
U Italiji je ključna prevencija zasnovana na naprednim sistemima za rano otkrivanje. Program S2IGI kombinuje satelitske snimke, meteorološke prognoze i analizu podataka svakih deset minuta, što omogućava brzo reagovanje i simulaciju širenja požara.
Italija takođe učestvuje u prekograničnom projektu OFIDIA sa Grčkom, koji koristi automatske vizuelne i termalne kamere, GIS karte i indeks rizika za kontinuirano praćenje ugroženih područja. Veliki značaj ima i rad na terenu, kampanje javne svesti, angažovanje lokalnih zajednica i prisustvo nadzora u ruralnim zonama, s obzirom na to da većina požara nastaje ljudskim delovanjem.
Francuska pristupa prevenciji požara kroz kombinaciju propisa, urbanističkog planiranja i obrazovanja građana. Ministarstva ekologije, unutrašnjih poslova i poljoprivrede sprovode svake godine nacionalne kampanje sa jasnim porukama od pravilnog odlaganja opušaka, do zabrane roštiljanja u blizini rastinja.
(EUpravo zato.rs)
