Kako da studirate ili radite praksu u Evropi, a da vam to bude PLAĆENO? Evo šta sve o tome morate da znate!

U novom ciklusu Erazmus+ programa (2021-2027), studenti svih nivoa studija na visokoškolskim ustanovama u Srbiji koje učestvuju u Erazmus+ programu, mogu da idu na stipendirano školovanje ili obavljanje prakse u države članice Evropske unije i treće zemlje pridružene programu (Island, Norveška, Lihtenštajn, Severna Makedonija i Turska).

Konkurse raspisuje matični univerzitet/visoka škola/akademija na svom sajtu, i to za razmene na onim inostranim VŠU sa kojima ima ugovorenu saradnju u okviru Erazmus+ programa.

Važno je naglasiti da VŠU iz Srbije kroz odobrene Erazmus+ projekte mogu da ostvare više saradnji sa različitim ustanovama iz velikog broja zemalja koje učestvuju u programu, što znači da studenti obično imaju mogućnost izbora.Konkursom su definisani uslovi pod kojima će se razmene realizovati, odnosno vreme i trajanje razmene, kao i to koji studenti (kojih studijskih oblasti/fakulteta i nivoa studija) se mogu prijaviti na konkurs.

Opcija je takođe i odlazak na studenske prakse, koje nude mogućnost usavršavanja i razvijanja profesionalnih i praktičnih veština, takođe u trajanju 2–12 meseci.

Studenti ih mogu obavljati u nekom inostranom preduzeću, organizaciji ili na VŠU, dok konkurse raspisuje matični univerzitet/visoka škola/akademija na svom sajtu, pri čemu može propisati preciznije uslove za učešće studenata u praksi.

Ukoliko se realizuju u državi članici Evropske unije ili trećoj zemlji pridruženoj Erazmus+ programu (Island, Norveška, Lihtenštajn, Severna Makedonija i Turska), praksa se može realizovati i nakon diplomiranja, pod uslovom da je kandidat konkurisao za nju dok je imao status studenta, s tim da se praksa mora završiti u periodu od jedne godine od datuma diplomiranja.

Moguća je i kombinacija

Pored toga, u novom ciklusu Erazmus+ programa moguće su i kombinovane mobilnosti, koje uz fizički deo uključuju i obaveznu virtuelnu komponentu.

Novinu, takođe, predstavljaju kratkoročni programi mobilnosti, gde spadaju:

• kombinovani intenzivni programi u kojima se primenjuju inovativni načini podučavanja studenata uz upotrebu digitalnih alata, a koje pored fizičkog dela mobilnosti sadrže i virtuelnu komponentu, s tim da fizički deo takozvane mobilnosti traje od 5 do 30 dana.
• kratkoročne mobilnosti studenata na doktorskim studijama, koje mogu trajati od 5 do 30 dana.
  Ništa od ovoga ne može da ima za ishod sticanje strane diplome.

Plaćena školarina i mesečni "prihod"

Erazmus+ stipendija obuhvata plaćenu školarinu i mesečni iznos kojim se pokrivaju troškovi života tokom boravka u inostranstvu. Iznos zavisi od zemlje do zemlje, kao i od vrste razmene.

Putni troškovi najčešće nisu pokriveni, osim ukoliko studenti odlaze u neku od trećih zemalja koje ne učestvuju punopravno u programu. Prijavom za mobilnost, kandidat se automatski prijavljuje i za Erazmus+ stipendiju.

U nekim slučajevima, može se desiti da prijava studenta za mobilnost bude prihvaćena ali bez odobrene stipendije. Student koji prihvati mobilnost bez stipendije (tzv. Zero grant mobility), ima sva druga prava i obaveze koje imaju i studenti sa stipendijom.

U slučaju studentskih razmena, praksi i dugoročnih kombinovanih mobilnosti, stipendije za pokrivanje troškova života studenti dobijaju na mesečnom nivou a iznosi zavise od zemlje u kojoj se mobilnost realizuje.

Na primer, u Danskoj, FUnskoj, Grčkoj, Španiji i zemljama sa višim životnim troškovima od Srbije, prima se na mesečnom nivou 700 evra. Dok u zemljama sa životnim troškovima poput onih u Srbiji, kao što je Bugarska, Hrvatska, Češka, Slovačka, Slovenija, Turska – prihod je 540 evra. U svim ostalim zemljama koje učestvuju u programu, mesečni prihod je takođe 700 evra.

Pored toga, studenti koji idu u drugu zemlju u svrhu obavljanja stručne prakse u nekoj od država članica Evropske unije i trećih zemalja pridruženih Erazmus+ programu imaju pravo na dodatna sredstva za individualne troškove u iznosu od 150 evra mesečno.

Najvažniji uslov – posedovanje statusa studenta

Opšti uslov za prijavu na konkurs za mobilnost je posedovanje statusa studenta na visokoškolskoj ustanovi (VŠU) koja raspisuje konkurs. I u slučaju studentskih praksi, kandidat mora imati status studenta u trenutku prijave na konkurs ali se sama praksa može realizovati i do godinu dana nakon završetka studija.

U slučaju studentskih razmena, neophodno je da matična VŠU ima ostvarenu saradnju sa VŠU u inostranstvu na kojoj bi se mobilnost realizovala, u vidu potpisanog Erazmus+ interinstitucionalnog ugovora. Spisak tih ustanova najbolje je proveriti sa Erazmus+ koordinatorom/osobom zaduženom za međunarodnu saradnju na matičnom fakultetu i visokoj školi ili u kancelariji za međunarodnu matične visokoškolske ustanove. U slučaju studentskih praksi, najčešće nije neophodno postojanje interinstitucionalnog ugovora.

 Svi ostali eventualni uslovi definišu se konkretnim konkursom koji objavljuju visokoškolske ustanove i putem kojeg se studenti prijavljuju za mobilnost.

Koji jezik treba da znate?

Svaki konkurs pojedinačno navodi strani jezik na kom će se realizovati aktivnosti tokom mobilnosti i precizira koji nivo znanja je potreban.

U praksi, uglavnom je u pitanju engleski; u slučaju pak zemalja u kojima se kao maternji govore veliki svetski jezici (francuski, nemački, španski, italijanski), nije retkost da se traži znanje tog jezika, posebno na osnovnim studijama. Kada je reč o nivou poznavanja jezika, to takođe varira u zavisnosti od nivoa studija i zemlje, ali se tipično očekuje B1-B2.

Pored toga, studenti kojima se odobri mobilnost kroz Erazmus+ program su u obavezi da testiraju svoje znanje jezika na kojem će mobilnost biti realizovana ili jezika države u koju idu.

U te svrhe je razvijena jezička platforma Online language support (OLS), koja služi kako za testiranje, tako i za unapređenje znanja jezika koji će se koristiti tokom boravka u inostranstvu. Obavezna procena znanja jezika preko OLS platforme se obavlja pre same mobilnosti, dok je tokom trajanja mobilnosti moguće pohađanje jezičkog kursa na istoj platformi, što nije obavezno, ali se ohrabruje. Pristup platformi za učesnike mobilnosti je besplatan i omogućava ga matična visokoškolska ustanova.

Sva neophodna dokumenta

U tekstu konkursa za Erazmus+ mobilnosti uvek je naznačen tačan spisak potrebne dokumentacije. Najčešće tražena dokumenta su:

• prijavni formular
• CV (uglavnom u Europass formatu);
• motivaciono pismo;
• pisma preporuke (naznačen tačan broj u konkursu);
• transkript ocena;
• dokaz o poznavanju jezika izvođenja nastave (bliže definisan konkursom; često je dovoljno dostaviti potvrdu da je jezik slušan i polagan na fakultetu a ponekad se traži i zvanično priznat sertifikat o poznavanju određenog jezika);
• u slučaju mobilnosti zarad studiranja, ugovor o učenju (Learning agreement – Student Mobility for Studies) potpisan od studenta i obe visokoškolske institucije, u kojem se definišu predmeti koje će student na razmeni slušati i polagati i koji će mu biti priznati po povratku na matičnu instituciju u Srbiji;
• u slučaju obavljanja stručne prakse, ugovor o učenju (Learning agreement – Student Mobility for Traineeships) koji potpisuju student, matična visokoškolska ustanova i ustanova/organizacija u inostranstvu u kojoj se praksa realizuje; ugovor definiše detaljan program prakse i očekivane ishode učenja;
• plan istraživanja (Research Plan) – važi za studente doktorskih studija, ukoliko se na mobilnosti ne slušaju predavanja, već realizuje istraživačka aktivnost.
• kopija prethodno stečenih diploma i dodataka diplomi (za studente master i doktorskih studija);
• pozivno pismo, potpisano od strane supervizora s visokoškolske ustanove na kojoj se mobilnost realizuje (za studente doktorskih studija i ponekad za studente master studija).

(JA/EUpravo zato/Erasmus Plus)