Oko 2.500 ljudi živi u Mošorinu, selu u Vojvodini, a prošle jeseni su upisana čak dva odeljenja prvaka u lokalnu osnovnu školu. Ovo jeste podatak za divljenje, ali činjenica je da takva situacija nije slučaj u većini srpskih sela gde se škole uglavnom zatvaraju.
Kako je objasnio meštanin Mošorina Živan Dražetin, ljudi u se u ovom selu mahom bave ratarstvom i stočarstvom, a ne dozvoljavaju čak ni nepovoljnim otkupnim cenama da ih demotivišu u nameri da razvijaju svoja gazdinstva.
Jedna od prednosti ovog ušuškanog mesta jeste i geografska pozicija. Na pola puta između Beograda i Novog Sada, Mošorin ima idealnu poziciju jer je sve blizu, a pre svega autoput.
Pored dobre pozicije, mladi ljudi ovde rado ostaju jer, kako je objasnio Živan, 'bave se svojim poslom, bolje ovde nego u nekoj fabrici da rade za mizeriju i da im svako kroji kapu'.
Živan obrađuje površinu od oko 80 hektara i to je većinski zemlja u njegovom vlasništvu.
"Može da se opstane na selu, ima tu poteškoća velikih koje nisu do nas i na koje ne možemo da utičemo", objašnjava.
S obzirom na tešku i sušnu sezonu prošle godine, mnogi su bili primorani da smanje ulaganja u proizvodnju, ali nade i istrajnosti ne nedostaje vrednim ratarima iz Mošorina.
Kako piše AGROmedia, Živan otkriva i da li je tačno da je u Mošorinu gotovo nemoguće naći kuću koja je na prodaju i zašto je to tako. Kako je objasnio, postoji određen broj kuća koje su ruinirane i u kojima niko već dugo ne živi. Te kuće su odavno napuštene i niko za njih nije ni zainteresovan. Sa druge strane, nijedna kuća koje je u iole dobrom stanju nije prazna i nije na prodaju.
Ukoliko bi se i neka kuća oglasila za prodaju, cena bi bila vrlo visoka, kako kaže Živan, "nerealna".
(JA/EUpravo zato/AGROmedia)
