Leto 2025. godine ponovo je obeleženo nizom uzastopnih toplotnih talasa koji su zahvatili velike delove Evrope, a efekti su daleko intezivniji u gradskim. To je posledica efekta urbanog toplotnog ostrva (UHI), koji značajno podiže temperature u poređenju sa okolnim (ruralnim) područjima, pojačavajući toplotne talase.
"Efekat urbanog toplotnog ostrva utiče na gradove širom Evrope, i to čini temperature za oko dva, tri, ponekad čak i četiri stepena višim u gradovima u poređenju sa ruralnim sredinama", rekao je Nils Suverijns, klimatski ekspert iz belgijskog instituta VITO za Euronews.
Podaci Zajedničkog istraživačkog centra Evropske komisije pokazuju da su površinske temperature u gradovima tokom leta ponekad bile i do 10-15 stepeni više nego u njihovoj ruralnoj okolini. Ovi podaci su posebno zabrinjavajući s obzirom na veliki broj ljudi koji su pogođeni. Skoro 40 odsto ukupne populacije Evrope živi u gradovima, dok oko 70 odsto boravi u urbanim sredinama.
Fenomen predstavlja ozbiljan zdravstveni izazov za gradske vlasti širom Evrope. Jedna studija Nacionalne škole javnog zdravlja NOVA iz Portugala pokazala je da se broj prijema u bolnice povećao za 18,9 odsto u odnosu na uobičajeni broj tokom dana toplotnih talasa, što dodatno opterećuje zdravstvene sisteme. Ranjive grupe, poput starijih osoba i male dece, posebno su u riziku.
"Posebno su pogođeni stariji sa postojećim zdravstvenim problemima, na primer respiratornim ili kardiovaskularnim oboljenjima", rekao je Suverijns.
Betonska džungla
Efekat urbanog toplotnog ostrva rezultat je više faktora, od široke upotrebe određenih materijala do koncentracije zgrada i gustog saobraćaja.
"Grad je topliji od okoline zbog materijala koji se koriste u gradovima", rekao je klimatolog Vim Tiri (VUB) za Euronews. To uključuje asfalt i cement, koji "apsorbuju toplotu kada sunce sija, zadržavaju je i potom je emituju noću".
Zbog toga su tokom dana maksimalne temperature u gradovima više, a noću se temperatura manje spušta. Visoke zgrade i uske ulice dodatno pogoršavaju ovaj fenomen, jer zagrevaju vazduh koji se zadržava između njih, blokirajući prirodno strujanje vetra koje bi inače pomoglo u hlađenju.
U mnogim gradovima to je posebno izraženo u siromašnijim urbanim područjima, karakterisanim gustom i ponekad neregulisanom urbanizacijom. Ovaj faktor, u kombinaciji sa lošim stambenim uslovima, nedostatkom izolacije i ograničenim pristupom opcijama za hlađenje poput zelenih površina, čini efekat urbanog toplotnog ostrva i socijalno-ekonomskim problemom.
"U bogatijim kvartovima koji se nalaze neposredno izvan gradskih centara obično ima više zelenila", rekao je Tiri. To je slučaj u Briselu, na primer, gde razlika u bogatstvu snažno korelira sa pristupom prirodnim površinama, pri čemu najsiromašniji trpe akutni nedostatak drveća i parkova.
Suverijns je istakao da je intenzitet efekta urbanog toplotnog ostrva snažno povezan sa veličinom gradova i količinom betona i zgrada koje se tamo nalaze. "Dakle, veći gradovi, koji imaju više betona i više zgrada, obično su više pogođeni".
Na kraju, količina saobraćaja u gradu takođe ima uticaj. Zagađenje od automobila, na primer, može delovati kao sloj gasova staklene bašte iznad grada, zadržavajući topli vazduh.
Zelena rešenja
Klimatolog Vim Tiri naglašava da se u budućnosti očekuje pogoršanje efekta urbanog toplotnog ostrva jer temperature rastu više od prosečna dva stepena, usled klimatskih promena.
Gradovi, međutim, mogu da usvoje niz mera kako bi se suprotstavili ovom efektu. To uključuje stvaranje vetrovnih koridora za ventilaciju, projektovanje zelenih krovova i fasada za zgrade, sadnju više vegetacije i bolje korišćenje vode.
Regija Brisela je posebno ranjiva na toplotne talase u poređenju sa drugim belgijskim opštinama. Razlika može biti i do 10 stepeni u poređenju sa ruralnim područjima. Stanovnici velikih gradova su posebno pogođeni zbog takozvanog efekta "toplotnog ostrva".
Grad Brisel, pruža dodatne informacije stanovnicima o merama opreza i ponašanju koje je najbolje usvojiti tokom toplih dana, uključujući interaktivne mape pomoću kojih mogu pronaći punktove sa pijaćom vodom, muzeje, fontane, zasenčene zelene površine i druga mesta gde se mogu zaštititi od vrućine.
"Strukturno, naravno, radimo na fizičkoj adaptaciji i poboljšanju životne sredine sadnjom drveća, omekšavanjem površina, pravljenjem trgova i ulica zasenčenijim i zelenijim, unošenjem vode u grad i stvaranjem zeleno-plavih mreža", rekao je Frederik Selemans, odbornik za klimu u Gradu Briselu, za Euronews, dodajući da žele i dodatne intervencije da testiraju, poput zasenčenih struktura.
Međutim, eksperti se slažu da sama adaptacija nije dovoljna, a poseban problem pravi činjenica da nema dovoljno prostora za dovoljan broj zelenih površina u gusto naseljenim kvartovima. Ukoliko vlasti žele da se pozabave ovim problemom, mitigacija mora biti prioritet.
S tim se složio i Suverijns, rekavši da će se efekat urbanog toplotnog ostrva dodatno pojačavati sa daljim klimatskim promenama kao i da je zato važno da se što brže smanje emisije.
U Gradu Briselu fokus je na održivoj renovaciji zgrada, koje čine 60 odsto emisije ugljen-dioksida u regionu, kao i na održivim planovima za mobilnost i energetiku. Regija ima cilj da smanji emisije za 55 odsto do 2030. godine i postane klimatski neutralna do 2050.
Ako se emisije ne svedu na nulu, stručnjaci upozoravaju da će "cunami vrućine" zahvatiti gradove, koji bi mogli postati nepogodni za život.
"Već sada vidimo takve gradove koji su nepogodni za život, uglavnom u Indiji i zemljama blizu ekvatora. Tamo se ljudi bore da žive u gradovima i obavljaju svakodnevne aktivnosti", rekao je Suverijns.
(EUpravo zato.rs)
