Sa brzim uvođenjem sistema veštačke inteligencije (AI) u kompanije, mnogi zaposleni u Evropi i Americi moraju da se pripreme za ozbiljne profesionalne promene. Situacija u Nemačkoj se u istraživanju posebno ističe jer tu radi mnogo zaposlenih u administraciji.
Očekuje se da će se do 2030. godine veštačka inteligencija u ovoj državi zameniti do tri miliona radnih mesta, što je sedam odsto od ukupnog broja zaposlenih, pokazalo je najnovije istraživanje koje je u četvrtak predstavio globalni Mekinzi institut (McKinsey – MGI).
Scenario Mekinzi stručnjaka predviđa ubrzano uvođenje sistema podržanim veštačkom inteligencijom u Americi i Evropi. To bi moglo dovesti do automatizacije skoro trećine radnih sati do 2030. godine.
Do 2035. taj udeo u EU bi mogao da poraste na 45 odsto. Prema procenama, do 2030. u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama moglo bi da bude neophodno zameniti najmanje 12 miliona radnih mesta – upravo zbog veštačke inteligenciji.
U Evropi je to 6,5 odsto sadašnjih radnih mesta. Autori vide ovaj trend kao rizik za tržište rada. S jedne strane, teško je popuniti visokokvalifikovana i iznadprosečno plaćena mesta. S druge strane, može doći do viška radnika u sektoru niskih plata.
Najveće promene očekuju se u kancelarijskom poslovanju i u administrativnim odeljenjima kompanija i javnih ustanova, čak 54 odsto, pokazalo je istraživanje.
Pored Italije, Nemačka je posebno pogođena jer kancelarijski poslovi čine visok udeo u ukupnoj zaposlenosti. Slede usluge za korisnike i prodaja sa 17 odsto i proizvodna aktivnost sa 16 odsto.
U takvim uslovima stručnjaci iz Mekinzija očekuju pozitivne ekonomske efekte. Uz ubrzano uvođenje veštačke inteligencije i efektivno dalje usavršavanje zaposlenih u evropskoj privredi, godišnja stopa rasta produktivnosti do 2030. godine može porasti na tri odsto.
Nasuprot tome, sporo usvajanje veštačke inteligencije, na primer, ograničilo bi rast produktivnosti na samo 0,2% do 2030. godine, što je ekvivalent današnjoj niskoj stopi u zapadnoj Evropi.
(JA/EUpravo zato/Seebiz)
