U srcu istočne Sicilije, između gradova Ena i Katanija, leži Katenanuova, malo mesto sa manje od 5.000 stanovnika koje redovno beleži najviše letnje temperature u Evropi.
Ovaj gradić je 1999. godine dospeo u fokus javnosti kada je izmereno čak 48,5°C. Iako taj rekord nije zvanično priznat zbog nedostatka meteorološke stanice, Katenanuova ostaje simbol klimatskog ekstrema.
Zvanični evropski temperaturni rekord drži sicilijanski grad Floridija, gde je 2021. izmereno 48,8°C, ali toplotni udari u Katenanuovi ne jenjavaju - poslednjih dana temperatura redovno prelazi 40 stepeni, a nedavno je dostigla i 45°C.
Žega se ne povlači ni noću, pa se i tada termometar zadržava iznad 38.
Život pod vrelim suncem: navika ili nužda?
Stanovnici ovog područja su se vremenom prilagodili, izbegavaju sunce u toku dana, aktivnosti obavljaju noću i osvežavaju se u hladu obližnje borove šume ili uz tradicionalnu "granitu s briošom".
"Navikli smo se na ove temperature", kaže gradonačelnik Antonio Impelićijeri.
Dodaje da je, svakako život sve skuplji i teži.
Jedan od najvećih problema predstavlja nestašica vode, dotok iz udaljene brane dolazi svaki drugi dan, mreža često puca, a cene vode su među najvišima u Italiji.
I računi za struju, zbog klima uređaja dostižu i do 900 evra mesečno, čak i uz državne subvencije.
Mladi odlaze, selo se prazni
U nedostatku posla i zbog sve težih uslova života, mladi napuštaju grad. Katenanuova, kao i mnogi drugi delovi unutrašnjosti Sicilije, suočava se sa depopulacijom i ekonomskom stagnacijom.
Probleme pogoršavaju klimatske promene i nepouzdane javne usluge.
Sicilija na klimatskoj prekretnici
Goruće temperature nisu lokalizovane samo u Katenanuovi.
Slični uslovi vladaju u Partiniku, Frankofonteu i drugim mestima širom istočne Sicilije.
Civilna zaštita izdala je crveni meteo alarm zbog opasnosti od požara. Dok jug trpi ekstremne vrućine, sever Italije se istovremeno bori s olujama i gradom, slika klimatskih ekstrema postaje sve očiglednija.
"Trudimo se da opstanemo, ali sami ne možemo", poručuje gradonačelnik Impelićijeri, pozivajući institucije da ne dozvole da ovaj kraj postane zaboravljena pustinja Evrope.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)
