Veštačke prepreke već dugo blokiraju evropske reke, ali kako mnoge od tih struktura stare, pokret koji se zalaže za vraćanje reka u njihovo prirodno stanje dobija sve više na značaju, ali i snazi.
Kada su pre tri godine građevinski radnici počeli da ruše niz brana na reci Hiitolanjoki u Finskoj, bili su veoma iznenađeni kada su primetili da se povećao broj lososa. Ribe su se vratile u reku nakon godina odsustva, što je bio znak da je oporavka ekosistema.
Reka je nekada bila ključna ruta za migracije ugroženog slatkovodnog lososa iz jezera Ladoga, u obližnjoj Rusiji, u Finsku. Ali između 1911. i 1925. godine građenje tri brane koje su proizvodile električnu energiju stvorilo je barijere između lososa i njihovog mrestilišta. Losos i druge ribe, bile su zarobljene na finskoj strani reke, koja je tako ostala podeljena 100 godina.
Danas, kada su brane uklonjene, voda ponovo slobodno teče kroz novoizgrađene brzake. Svaki put kada se brana ukloni, losos se vraća u novom delu reke, poručila je Hana Olikainen, izvršna direktorka Fondacije za rekreaciono područje Južne Karelije, organizacije civilnog društva, koja je odgovorna je za razvoj životne sredine i turizma u toj oblasti.
Nakon uklanjanja prve brane 2021. uočeno je pet mrestilišta, a u jesen 2022, godinu dana kasnije, mali losos je dostigao rekordan broj od 500 riba po hektaru. Kada je u decembru 2023. završeno uklanjanje najviše brane Ritakoski, pronašli su slobodan prolaz do gornjih delova reke i njenih pritoka.
Uklanjanje tri brane rezultat je višedecenijskog rada, koji je uzeo u obzir ne samo zdravlje reke, već i ekonomski kontekst, rekla je Hana Olikainen. Procenjuje se da je njihova proizvodnja električne energije postala neisplativa za vlasnike elektrana, posebno kada se uzmu u obzir troškovi održavanja i obavezne zaštite životne sredine. Tako su brane prodate i demontirane.
Reke u visokoindustrijalizovanim oblastima, poput Evrope i SAD, vekovima su u velikoj meri modifikovane. Prema procenama istraživača, nešto više od trećine svetskih reka dužih od 1.000 kilometara i dalje slobodno teče celom svojom dužinom.
Takve prepreke su stvorile niz problema. Ne samo da uzrokuju gubitak biodiverziteta, utičući na ribe i mikroorganizme, već i sprečavaju hranljive materije i sedimente da teku nizvodno, ometajući ribarstvo i egzistenciju ljudi koji od njega zavise. Pošto brane blokiraju sedimente, voda nizvodno takođe ima veliku erozivnu moć. Barijere modifikuju i nivoe vode u reci, utičući na punjenje vodonosnog sloja koji sadrži podzemnu vodu.
Brane takođe stvaraju prepreke vrstama koje migriraju da bi se razmnožavale, sa posebno zabrinjavajućim uticajem na riblje populacije. Ažuriranje crvene liste ugroženih vrsta IUCN na COP28 UN klimatskoj konferenciji pokazalo je da je 25 odsto slatkovodnih vrsta riba u svetu u opasnosti od izumiranja i da je 45 procenata ugroženih vrsta negativno pogođeno branama.
Istraživanja pokazuju da je fragmentacija jedan od pet glavnih krivaca za gubitak biodiverziteta.
Sve više zagovornika uklanjanja brana
Istraživanja pokazuju da najmanje 1,2 miliona vodnih prepreka blokira rečne tokove u 36 evropskih zemalja, a oko 68 njih su visoke manje od dva metra.
"Čak i barijere od samo 20 centimetara mogu uticati na kretanje nekih organizama ili da ga odlože", rekao je Karlos Garsija de Leanis, profesor bioloških nauka na Univerzitetu Svonsi i koordinator "Ambera", projekta koji je napravio prvi atlas evropskih rečnih barijera.
Od 2016. godine, kada je započet "Amber", tim koji je predvodio Garsija de Leanis prepešačio je 2.000 kilometara reka širom Evrope da bi mapirao njihovo stanje fragmentacije. Oni su beležili sve blokade, od malih do velikih brana.
Kada je reč o stvarnom uklanjanju brane ili barijere, nekoliko faktora je relevantno – od licenciranja i državnih zakona, do finansiranja inženjerskih radova i izvodljivosti. Ipak, oko 150.000 evropskih barijera, kao što su brane, sada se smatra zastarelim, prema Dam Removal Europe.
Stare brane zahtevaju više održavanja i više su izložene rizicima od urušavanja. Osim toga, sve veći ekstremni vremenski događaji, poput obilnih padavina, takođe mogu dovesti do opasnosti od prelivanja.
Evropski pokret za uklanjanje brana je uklonio najmanje 325 barijera u 2022. godini, 36 odsto više nego prethodne godine.
Priznanje da brane imaju štetan uticaj na ekosisteme, međutim, ne znači poricanje prednosti hidroenergije u snabdevanju energijom.
"Apsolutno niko ne predlaže da se raznesu ili uklone barijere koje su u upotrebi. Mi ciljamo na barijere koje su zastarele, ne pružaju više nikakve usluge društvu i koje su zamućene i predstavljaju opasnost", pojašnjava Garsija de Leanis.
Šta evropsko zakonodavstvo predviđa o uklanjanju brana?
Zakonodavstvo takođe može da pomogne u uklanjanju brana, iako se razlikuje od zemlje do zemlje. Španija, gde su reke javna dobra, prednjači u demontaži brana u Evropi, sa 133 obavljena uklanjanja 2022. godine, a za njom slede Švedska i Francuska.
Povezivanje reka je takođe centralna tema Zakona o obnovi prirode Evropske komisije: u novembru 2023. evropske države postigle su privremeni sporazum koji uključuje obavezu uklanjanja barijera koje je napravio čovek kako bi se postigao cilj od 25.000 kilometara slobodnog toka reka do 2030. Zakon je potom 27. februara odobrio Evropski parlament.
Evropa nije usamljena u ovom trendu. U stvari, evropski napori su inspirisani radovima na demontaži koji se već odvijaju u SAD, gde je skoro 92.000 brana starije od 62 godine.
Prvo uklanjanje velike brane u SAD uključivalo je uklanjanje brane Edvards na reci Kenebek 1999. Izgrađena je 1837. godine, a kada je licenca vlasnika istekla 1997, Federalna regulatorna komisija za energetiku je nije obnovila, dajući prednost ekološkim prednostima reke. Danas je skoro 2.000 brana uklonjeno iz američkih reka, a 76 odsto je demontirano od uklanjanja brane Edvards.
Uklanjanje barijera u Evropi neće imati smisla ako se male, minimalno efikasne hidroelektrane grade na drugim mestima u svetu, smatra Garsija de Leanis.
"Moramo da sagledamo širu sliku: male brane neće proizvoditi mnogo električne energije, a i dalje će izazvati mnogo štete. Trebalo bi da se oslobodimo tih barijera koje su zastarele: ne radi se o uklanjanju svih prepreka, već o uklanjanju onih koje nanose više štete nego koristi", dodao je on.
Čime se bavi pokret Dam Removal Europe?
Dam Removal Europe je pokret zaljubljenika u reke, volontera, aktivista, stručnjaka za reke, biologa, ekoloških organizacija i drugih aktera koji se bave upravljanjem vodama i obnovom slatkovodnih ekosistema. Cela mreža okuplja više od 5.000 pojedinaca, ali pokretačku snagu ovog pokreta predstavlja koalicija koju čini sedam organizacija ujedinjenih oko zajedničkog cilja: obnove slobodnog toka reka.
Među članicama su organizacije poput WWF, The Rivers Trust, The Nature Conservancy, European Rivers Network, Rewilding Europe i Wetlands International.
(EUpravo zato/BBC)
