Anđelo Boneli, portparol partije Zelena Evropa kaže da klimatska kriza nije ideološka već dramatična realnost na Siciliji.
On je na skupu ispred sedišta vlade u Rimu u četvrtak kazao da poljoprivrednici čupaju vinograde, agrume i kolju životinje jer nema vode.
"Ovo je katastrofalna situacija", naglasio je on osuđujući, kako je kazao, ćutanje premijerke Đorđe Meloni po ovom pitanju.
Dodao je da vlada "ostavlja čitav region na kolenima".
Inače, u petak je za pomoć regionu organizovan mornarički tanker sa 1.200 kubnih metara vode, kao pomoć u rešavanju krizne situacije.
Preostalo manje od tri nedelje snabdevanja vodom
Najveće ostrvo na Mediteranu bori se sa najvećom sušom u poslednjih 20 godina, što je primoralo lokalne zvaničnike da proglase vanredno stanje još u februaru mesecu.
To nije jedini deo Italije koji trpi ovakve suše. Jugozapadni region Kalabrije proglasio je u petak vanrednu situaciju zbog suše zbog ozbiljne nestašice vode za piće.
Preostalo je manje od tri nedelje snabdevanja vodom za poljoprivredu na jugu zemlje, prema izveštaju ANBI opservatorije za vodne resurse. Nestašica vode čak i za piće se širi na druge oblasti, pa se apeluje na racionalnu potrošnju.
Abruco, Bazilikata, Kampanija, Lacio, Pulja i Sardinija su među ostalim regionima koji se bore sa sušom.
Ovo je u potpunoj suprotnosti sa severnom Italijom, koja se poslednjih nedelja suočila sa olujama, poplavama i klizištima.
"Trenutna slika vodosnabdevanja Italije je slika severa koji je prepun vodom i centra ijuga isrpljenog sušom, gde su važna ekonomska dobra kao što su poljoprivreda i turizam ugrožena", kaže Masimo Gargano, generalni direktor ANBI.
On dodaje da moramo biti svesni, na svakom nivou, da se klima promenila i da su potrebni novi odgovori tamo gde otpornost može biti praćena samo održavanjem, infrastrukturom i inovacijama.
"Vlada nema strategiju"
Pridruživši se Boneliju ispred Palaco Chigi u četvrtak, poslanici Alijanse Zelenih i Levice (AVS) držali su transparente na kojima je pisalo "Klimatska kriza je dramatična realnost, vlada nema strategiju".
"To nije samo gigantski ekološki problem, to je i ogroman društveni problem", rekao je političar italijanske levice Nikola Fratojani.
"Klimatska kriza utiče na inflaciju, utiče na kupovnu moć Italijana sa već preniskim platama", nastavio je on.
Govornici su kritikovali ono što vide kao pogrešne prioritete vlade, uključujući dodelu 3 milijarde evra iz italijanskog Nacionalnog fonda za klimu "mukotrpnom i nejasnom" Mattei planu, koji ima za cilj jačanje veza i razvoja u Africi.
Njegovi ključni ciljevi su da Italija postane energetsko čvorište za transport prirodnog gasa sa kontinenta u ostatak Evrope, suzbijajući neregularnu imigraciju u tom procesu. Takođe uključuje planove za jačanje energetske efikasnosti i promovisanje korišćenja obnovljive energije.
Oni su takođe primetili „kontradikciju" unošenja resursa u most Mesinskog moreuza, koji će povezati Siciliju sa kontinentalnom Italijom, dok ostrvo pati pogođeno sušom.
Šta Sicilija čini u borbi protiv suše?
Ranije ovog meseca Sicilija je dobila 92 miliona evra od predviđenih 1,6 milijardi evra za regionalni plan za vodu koji ima za cilj jačanje vodne infrastrukture i sprečavanje suše.
Među planovima su zamena cevovoda koji prokišnjava i održavanje na branama koje se koriste za navodnjavanje.
Iako su ozbiljan nedostatak kiše i prevelika vrućina izazvali najnoviju krizu vode, pogoršava je infrastruktura ostrva koja se raspada, koja je stara i loše održavana, smatraju pojedini lideri.
Rezervoar na brani Trinita u Kastelvetranu nikada nije bio bezbednosno testiran i godinama je čekao strukturalne intervencije kako bi se povećao protok vode. To je dovelo do toga da se dragocene zalihe vode puštaju u more iz brane kada voda poraste, dok od njega za navodnjavanje zavisi hiljade hektara zemlje.
U međuvremenu, lokalne opštine se dave u ograničenjima korišćenja vode za piće, za navodnjavanje i bazene.
(M.A./EUpravo zato/Euronews.com)
