Profesor Dejan Ivezić, rukovodilac Centra za energetiku na Rudarsko-geološkom fakultetu, u razgovoru za RTS naglašava da su talasi ekstremnih vrućina postali ozbiljan izazov kako za Evropu, tako i za Srbiju.
Ističe da se kod nas do sada hlađenju nije pridavao dovoljan značaj, ali da se to hitno mora promeniti.
Kao moguće rešenje, predlaže integraciju sistema za grejanje i hlađenje u velikim gradovima, kao i ugradnju solarnih panela na krovovima objekata.
Zbog sve češćih i intenzivnijih toplotnih talasa koji remete svakodnevicu, opterećuju energetske sisteme, utiču na ekonomiju i zdravstvo, Atlantski savet poručuje da Evropi sada, pored strategije za grejanje, hitno treba i strategija za hlađenje.
Upozoravaju da bez sistemskih rešenja prete nove krize.
Profesor Ivezić je objasnio da se hlađenje u Evropi uglavnom rešavalo na nivou pojedinačnih domaćinstava, kompanija i institucija, bez šire strategije, ali da se takav pristup mora promeniti.
"Postaje jasno da je hlađenje neophodno. Nije više luksuz, već potreba. Treba da učimo iz iskustava zemalja poput Grčke i Italije, ne samo u energetici, već i u arhitekturi," kaže Ivezić.
Atlantski savet upozorava da su produženi toplotni talasi "kombinovani i sistemski šok" koji zahteva organizovan odgovor.
Ivezić takođe napominje da leti potrošnja električne energije značajno raste, dok loši hidrološki uslovi i požari dodatno otežavaju situaciju i u tom kontekstu, korišćenje solarne energije može pomoći da se pritisak na mrežu smanji.
U nekim zemljama EU već postoje sistemi daljinskog hlađenja, koji funkcionišu po istom principu kao daljinsko grejanje - leti hlade, zimi greju. Takva praksa mogla bi da bude primenjena i u Srbiji.
Profesor je učestvovao u analizi mogućnosti razvoja sistema daljinskog hlađenja u našoj zemlji i kaže da su rezultati pokazali jasnu potrebu za takvim rešenjem, naročito u velikim gradovima kao što su Beograd, Novi Sad i Niš.
Ističe i da bi to trebalo planirati prilikom izgradnje novih naselja.
U Srbiji trenutno postoji 60 toplana, a kao dobar primer naveo je buduće objekte za EXPO, koji će pored grejanja iz Beogradskih elektrana dobijati i hlađenje. Ivezić smatra da je to pravac kojim treba nastaviti.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)
· Reaguj