Dok se Evropa bori sa još jednim toplotnim talasom, klima uređaji postaju neophodni u najpogođenijim državama. Za sve više ljudi u tim zemljama klima više nije luksuz, već nužnost.
Italija, više nego bilo koja druga članica EU, ne može bez rashlađivanja. Prema podacima Eurostata, Italija troši više od trećine ukupne električne energije namenjene za klima uređaje u čitavoj EU, skoro 23.000 teradžula od ukupno 60.000. I to uprkos činjenici da ima jedne od najviših cena struje u Evropi.
Zašto Italijani toliko koriste klime?
Zemlju poslednjih godina pogađaju ekstremni toplotni talasi, sa temperaturama koje u delovima Sicilije i Sardinije dostižu i 48 stepeni. Osim toga, Italija ima najstariju populaciju u Evropi, što je dodatni razlog za povećanu osetljivost na velike vrućine.
Slična situacija je i u Grčkoj, iako znatno manja, ta zemlja je druga po potrošnji klima uređaja u EU, sa više od 8.000 teradžula, a zatim slede Francuska, Španija i Nemačka.
Srbija se nalazi na 16. mestu sa iskorišćenih 562 teradžula, dok je na poslednjem mestu Austrija sa 27 teradžula.
Međutim, gledano na nivou cele EU, rashlađivanje i dalje čini samo 0,6 odsto ukupne potrošnje električne energije u domaćinstvima.
Najveći deo energije (čak 62,5 odsto) koristi se za grejanje prostora, zatim za zagrevanje vode (15 odsto), dok rasveta zauzima 14,5 odsto.
Gde je u Evropi najtoplije u 2025?
Ove godine Evropa i njeno susedstvo beleže rekordne temperature.
Zapadni Balkan suočen je sa velikom sušom, dok su požari u Grčkoj naterali hiljade turista na evakuaciju, a u Turskoj su odneli najmanje dve žrtve.
U odgovoru na sve ozbiljniju klimatsku krizu, Turska je početkom jula usvojila istorijski zakon o klimi sa ciljem da do 2053. postigne neto nultu emisiju štetnih gasova.
Ni zapadna Evropa nije pošteđena
Portugalija je zabeležila najvišu temperaturu ovog leta, 46,6°C u mestu Mora, 100 km od Lisabona. Veruje se da je poslednji toplotni talas prouzrokovao gotovo 300 preuranjenih smrti.
U Španiji, požari su usmrtili dvoje ljudi i uništili delove provincije Taragona, gde je 18.000 ljudi bilo zatvoreno u kućama zbog bezbednosti. Druga najviša temperatura u Evropi ove godine – 46°C – izmerena je u mestu El Granado, blizu portugalske granice.
Treće mesto drži Grčka, sa 43,2°C u Skali, gradu na jugu Peloponeza.
Da li Evropljani postaju energetski odgovorniji?
Dobra vest je da potrošnja energije u domaćinstvima opada.
Nakon rekordne potrošnje u 2021. (11 miliona teradžula), brojke su pale na 9,6 miliona teradžula, pokazuju najnoviji podaci Eurostata. Domaćinstva su odgovorna za 26,2 odsto ukupne finalne potrošnje energije.
Najveći deo pokrivaju prirodni gas (29,5 odsto) i električna energija (25,9 odsto).
(EUpravo zato/Euronews)
