Klimatske promene ubrzavaju topljenje planinskih glečera širom sveta, stoji u novoj obimnoj studiji koja je otkrila da se skupljaju dvostruko brže nego početkom 2000-ih.
Glečeri širom sveta su gubili led brzinom od oko 255 milijardi tona godišnje od 2000. do 2011. godine, ali se ta brojka povećala na oko 346 milijardi tona godišnje tokom naredne decenije, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu "Nature".
Tokom poslednjih nekoliko godina, topljenje je postalo još brže, tako da su samo 2023. izgubljene rekordne 604 milijarde tona leda.
Studija se oslanjala na nalaze koji su uključili 233 procene promena težine glečera.
Kako je zaključeno, od 2000. godine, svetski glečeri izgubili su više od 7 biliona tona leda.
"Ono čega bi ljudi trebalo da budu svesni, a možda i zabrinuti, jeste da se glečeri zaista povlače i nestaju, baš kao što smo predvideli. Brzina topljenja se izgleda ubrzava", rekao je Vilijam Kolgan, glaciolog iz Geološkog zavoda Danske i Grenlanda i jedan od oko 60 autora studije.
Gde se glečeri najbrže tope?
Glečeri na Aljasci tope se najbrže od svih 19 proučavanih regiona, gubeći oko 67 milijardi tona leda godišnje, što doprinosi najvećem ukupnom gubitku leda, navodi se u studiji.
U poslednje 24 godine, glečeri u centralnoj Evropi izgubili su najveći procenat leda od svih regiona – sada su 39% manji nego što su bili 2000. godine. Kolgan je rekao da ga najviše brinu Alpi jer su "povišene letnje temperature teško pogodile ovaj planinski venac".
Naučnici su pre petnaest godina najviše strahovali za glečere u Andima i Patagoniji, ali su se Alpi smanjili tako brzo da bi mogli potpuno da nestanu, rekao je Kolgan.
"Glečeri su apolitični i nepristrasni svedoci klimatskih promena, a njihov nestanak jasno pokazuje ubrzano zagrevanje", navela je je Gven Flauers, profesorka geonauka na Univerzitetu Sajmon Frejzer u Kanadi, koja nije bila deo istraživačkog tima.
Naučnik za proučavanje leda sa Univerziteta Kolorado, Ted Skambos, koji takođe nije bio deo studije, rekao je da su se glečeri u prošlosti smanjivali i rasli iz lokalnih, dobro poznatih razloga koji nisu povezani sa klimatskim promenama.
Ono što se sada dešava je drugačije.
"To je posledica povećanja gasova sa efektom staklene bašte, direktno izazvanih sagorevanjem uglja, nafte i prirodnog gasa. ... Nijedna retorika, tvit ili saopštenje to neće promeniti", dodao je.
Skambos, Flauers i drugi nezavisni naučnici opisali su procenu kao ozbiljnu i tačnu, ali ne iznenađujuću.
Kolgan je istakao da mnoga mesta – poput onih na zapadu SAD – trenutno imaju koristi od dodatne vode, ali da će ona uskoro nestati jer će glečeri preći tačku posle koje nema povratka.
Topljenje glečera doprinosi porastu nivoa mora više nego gubitak leda na Grenlandu ili Antarktiku. Jedino topljenje i širenje vode zbog porasta temperature ima veći uticaj na nivo mora, navedeno je u radu.
Ukupna stopa gubitka glečera slična je, ili možda nešto manja, od one utvrđene ranijim, manje opsežnim studijama.
Međutim, novo istraživanje će verovatno dovesti do još sumornijih prognoza.
"Ako gubite 5,5% globalnog volumena leda za nešto više od 20 godina, jasno je da to nije održivo. To će vas stići kad-tad", rekao je Kolgan.
"Više od 600 milijardi tona izgubljenog leda u 2023. godini sada zvuči neverovatno, ali bi moglo delovati sasvim normalno za 10 godina", rekao je Kolgan i zaključio: "Planinski glečeri kao celina mogu veoma brzo da pređu u fazu u kojoj će doći do masovnog gubitka leda".
(EUpravo zato/AP)
