Nova studija otkriva moguća predviđanja novoa leda do konkretnog dana. Ranija istraživanja predviđala su gubitak leda na Arktiku oko 2030. godine, ali ovi rezultati pokazuju da bi prvi dan bez leda mogao da se desi već krajem leta 2027. godine.
Naučnici, koji su sproveli studiju objavljenu u časopisu Nature Communications, kažu da je prvi dan bez leda na Arktiku sada neizbežan i nepopravljiv, bez obzira na to kako ljudi menjaju emisiju gasova sa efektom staklene bašte.
Šta znači "Arktik bez leda" i zašto je to važno?
Arktički okean pokriva ogromnu površinu od više od 16 miliona kvadratnih kilometara i hiljadama godina bio je svedok prirodnih dešavanja jednom godišnje: slojevi zaleđene morske vode se naglo nakupljaju tokom zimskih meseci u debeli sloj leda koji dostiže svoj vrhunac u martu, pre nego što se otopi u septembru.
Međutim, poslednjih par decenija ovaj dramatičan događaj postao je manje prisutan.
Naučnici definišu "Arktik bez leda" kao smanjenje površine morskog leda na manje od milion kvadratnih kilometara u kratkom vremenskom periodu, što se smatra klimatskom granicom.
Tim međunarodnih istraživača, uključujući klimatologe Aleksandru Jahn (Univerzitet u Koloradu) i Selin Heiz (Univerzitet u Geteborgu), koristio je više od 300 računarskih modela za predviđanje prvog dana bez leda što je pokazalo zapanjujuće brži tempo promena nego što se ranije predviđalo. Brzi gubici leda obično su povezani sa oštrim zimama i prolećnim temperaturama.
Takvo stanje Arktičkog okeana bez leda bi na duže staze moglo ozbiljno da ugrozi krhki ekosistem, od polarnih medveda do zooplanktona.
Kako će se dani bez leda na Arktičkom okeanu odraziti na ljude?
Dani kada Arktik ostane bez leda biće simboličan trenutak koji će na surov način pokazati kako su ljudske aktivnosti promenile ovaj ključni prirodni element – Arktički okean.
"Prvi dan bez leda neće dramatično promeniti stvari, ali će nam otkriti koliko smo promenili Arktik koji je ranije bio pokriven ledom tokom cele godine", rekao je Jahn.
Bez leda, okean će tokom leta apsorbovati značajnu količinu toplote koja će se širiti po planeti.
Međunarodne vode omogućavaju komercijalnim industrijama da iskoriste toplije vode Arktika što otvara mogućnosti za ribolov, rudarenje i brže pomorske rute kroz Severozapadnu prolaznicu.
Topljenje leda može dovesti do ekstremnijih vremenskih uslova usled promena u šablonima vetrova i okeanskim strujama.
Dve najtoplije sezone već su zabeležene, poput marta 2022. godine, kada je Arktik bio 10°C topliji od proseka što je gotovo izazvalo otapanje u blizini Severnog pola.
Iako situacija nije povoljna, naučnici veruju da smanjena emisija gasova može odložiti potpuno otapanje morskog leda.
(EUpravozato/EuroNews)
