Svake godine bacimo 12 kg odeće: Kako da se okrenemo održivoj modi? Počnite od "pravila 30 nošenja"

Kada bacite pogled na svoj ormar, koliko imate stvari koje ste potpuno zaboravili ili ne želite više da ih nosite iako ste ih odenuli svega nekoliko puta.

Da li znate da svaki Evropljanin godišnje kupi 26 kilograma odeće, a baci 12. Svega jedan procenat tekstila se reciklira.

O strategiji EU koja pokušava da tekstilni sektor učini održivijim i šta sve možemo sami da uradimo kako bismo makar malo pomogli našoj planeti, razgovarali smo sa Sunčanom Glavak, hrvatskom poslanicom u Evropskom parlamentu koja deluje i u Odboru za okolinu, klimu i bezbednost hrane (ENVI).

"Poslednje što nam pada na pamet je da zagađujemo i tekstilom. Održiva moda je nešto o čemu moramo da vodimo računa kada, primera radi, odemo u butik. Priznajte, koliko ste potrošili na neki tekstilni predmet, koliko ste kupili majica, pantalona, sakoa u 2024? Kada to učinite, onda ću vam reći da je potrošnja tekstila u EU četvrta po uticaju na okolinu i klimatske promene. Tekstilni proizvodi su u ovom trenutku treći po iskorišćavanju vode i zemljišta i peti po potrošnji primarnih sirovina i emisijama gasova staklene bašte.

Kako se EU bori protiv brze mode?

Ukoliko želimo da smanjimo količine otpada i zagađenja, koji su povezani sa tekstilnom industrijom, moramo se okrenuti održivoj modi.

Evropska unija je zbog toga usvojila Strategiju za održivi i cirkularni tekstil kako bi taj sektor bio što zeleniji. Cilj je da se unesu promene u industriju, ali i potrošače.

To znači da svi tekstilni proizvodi moraju da budu trajniji, reciklabilni ili pogodni za prepravke.

"Globalna tekstilna industrija trenutno je odgovorna za 92 miliona tona otpada godišnje. Svaki Evropljanin godišnje kupi 26 kg odeće, a baci oko 12. Ukupno, 5 miliona tona odeće se godišnje baci u zemljama EU. Što se tiče otpada, svake godine 85 odsto tog istog tekstila završi na otpadu, a oko 35 odsto mikroplastike može se pronaći u sintetičkom tekstilu. Možemo reći da sva sintetika koju nosimo završi u okolini. Proizvodimo više odeće i tekstila nego ikada ranije, potražnja je takođe porasla, i to za 40 odsto samo u EU tokom proteklih decenija.

Istovremeno, svoje odevne predmete u proseku nosimo svega 7-8 puta. Naravno, tu je upitan i kvalitet. Dakle, kada sledeći put otvorite ormar, pogledajte možete li nešto da iskombinujete. Svega 1 odsto tekstilnih proizvoda se reciklira, pa su zato ključne odredbe Strategije za održive i cirkularne tekstilne proizvode jer na taj način Evropski parlament želi da uvede strože mere kako bismo se svi zajedno borili protiv prekomerne proizvodnje i potrošnje tekstila", objasnila je Glavak za EUpravo zato.

Kako podseća, prošle godine je donesena i uredba "Pravo na popravku”, kojom je proizvođač dužan da popravlja električne uređaje i kada im istekne garancija.

"To sada želimo da učinimo i sa tekstilom da bismo mogli ponovo nešto da upotrebimo. Odeća i obuća treba da se proizvode na način koji je održiv, cirkularan i društveno pravedan. Pozvali smo komisiju i zemlje članice EU da okončaju takozvanu brzu modu i pomognu potrošačima da donose etički odgovorne i održive odluke", dodala je.

Studije pokazuju da se potrošači slažu da je važno da robne marke razmenjuju pouzdane informacije o uticaju svojih proizvoda na okolinu. Prema rečima Glavak, ipak bismo morali da pogledamo etikete.

"Mnogi potrošači spremni su da promene svoje obrasce kupovine, ali pod uslovom da su im na raspolaganju i pouzdane oznake. Kompanije prikazuju, na primer, svoje proizvode kao ekološki prihvatljive, čak i onda kada to nisu. Zato moramo da čitamo između redova", rekla je evroposlanica.

Možemo li da resetujemo sebe i svoje ormare?

"Kako bi se podigla svest o održivoj modi, 2023. pokrenuta je i kampanja “Resetuj trendove”, pa iako smo u 2025, ja vas pozivam da resetujete trendove, da uđete u svoje ormare, suočite se sami sa sobom, pogledate što ste obukli, zamislite koliko toga niste, i koliko zapravo brza moda može da utiče na našu okolinu. S toga, nemojmo biti samo u trendu, budimo inovativni i pokažimo da imamo stil - jer imati stil ne znači kupovati nove trendove, kupovati svake nedelje i imati natrpane ormane.

Danas su mladi mnogo svesniji sveta oko nas. Oni nisu toliko opterećeni trendovima i znaju na koji način mogu da pomognu okolini. Nemojte, zato, ostavljati svoj ekološki otisak bespotrebno u modnoj industriji, ali nikako je nemojte zaobići, jer i modna industrija zapravo pridonosi i našem BDP-u. Iako industrija zapošljava sjajne kreativce, moramo biti odgovorni", zaključila je naša sagovornica.

Šta možemo da uradimo?

Ukoliko želimo da promenimo način na koji kupujete obuću i odeću, možemo da pratimo nekoliko praktičnih koraka:

• Kupujmo manje, ali kvalitetnije

Umesto gomilanja jeftine odeće koja brzo propadne, možemo da pronađemo kvalitetne komade koji će trajati godinama. Predlažu se i neutralne boje koje se lako kombinuju.

• Održivi materijali

Na etiketama možemo da vidimo da li se koriste prirodni i reciklirani materijali poput: organskog pamuka, lana i konoplje ili recikliranog poliestera.

Ovaj poliester se dobija od plastičnih flaša, a često se koristi i tensel napravljen od pulpe koji je biorazgradiv.

• Kupujmo u second-hand ili vintage prodavnicama
• Prepravimo odeću umesto da je odmah bacimo
• Odeća može da se razmenjuje, donira ili reciklira

Osim što odeću možemo donirati nekom kome je to potrebnije, i u gradovima Srbije postoje razmene odeće i obuće. Postoje i brendovi kojima možete odnetu staru odeću koja će potom biti reciklirana.

• Perimo odeću na ekološki način

Stručnjaci predlažu da se odeća pere na nižim temperaturama (30 stepeni umesto 60) i da bi trebalo smanjiti upotrebu sušilice. Takođe, mogu se kupiti i ekološki deterdženti.

• Pravilo 30 nošenja

Ako nismo sigurani da li da kupimo neki komad odeće, samo treba da zamislimo da li ćemo ga nositi 30 puta. Ukoliko je odgovor negativan, od kupovine je najbolje odustati.

Intervju poslušajte u videu:

(EUpravo zato)