Gorivo jejedna od ključnih stavki u ekonomiji svake zemlje – pokreće transport, utiče na cene robe i usluga i često je jedan od glavnih faktora troškova života. Cena goriva direktno pogađa građane, privredu i logistički sektor, zbog čega svaka promena izaziva veliku pažnju javnosti.
U Srbiji, litar benzina trenutno košta 1,61 evro (189 dinara), dok je cena dizela 1,74 evra (204 dinara), što je iznad proseka u regionu i bliže cenama u Zapadnoj Evropi nego u susednim zemljama.
Poređenja radi, u Bosni i Hercegovini litar benzina iznosi 1,27 evra, a dizela 1,29 evra, dok su u Hrvatskoj cene nešto niže nego u Srbiji – benzin 1,59 evra, a dizel 1,60 evra. Jedina zemlja u regionu sa višim cenama goriva od Srbije je Albanija, gde cena benzina i dizela iznosi 1,75 evra po litru.
Približne cene beleže se i u Sloveniji (benzin 1,53 evra, dizel 1,58 evra, slično kao u susednoj im Hrvatskoj) i Mađarskoj (benzin 1,57 evra, dizel 1,60 evra), gde gorivo tradicionalno ostaje povoljnije nego u zapadnoj Evropi. U Bugarskoj i Rumuniji litar benzina košta 1,28 evra, dok litar dizela 1,30 evra, odnosno u Rumuniji 1,51 evra za benzin i 1,56 za dizel.
Kako je na "bogatom zapadu"?
Razlike u cenama goriva širom Evrope zavise od brojnih faktora – poreske politike, državnih subvencija, tržišnih uslova i geopolitičkih dešavanja. Zato sada pogledajmo kakvo je stanje u državama zapadne Evrope koje važe za bogatije.
Prema podacima sajta Cargopedia, ažuriranim 17. februara 2025. godine, u Nemačkoj litar benzina košta 1,76 evra, dok dizel iznosi 1,69 evra. Još skuplje je u Holandiji, gde cena benzina dostiže 1,97 evra, dok dizel iznosi 1,75 evra. Francuska i Švajcarska beleže slične cene, a jedan od rekordera u visini troškova je Norveška, gde litar benzina košta 1,85 evra, a dizela 1,83 evra.
Najskuplje gorivo beleži Island, gde cena benzina iznosi 2,15 evra po litru, dok je cena dizela 2,14 evra po litru, a sledi ga Danska sa benzinom koji košta 2,03 evra po litru i dizelom od 1,95 evra po litru. S druge strane, najjeftinije gorivo je, pored Rusije i Belorusije, u Turskoj gde dizel i benzin koštaju po 1,22 evra.
Iako su cene u regionu povoljnije u poređenju sa zapadnom Evropom, ekonomski standard građana značajno utiče na realni teret ovih troškova. Za prosečnog stanovnika Srbije, koji zarađuje manje nego njegov kolega u Nemačkoj ili Francuskoj, gorivo i dalje predstavlja značajnu stavku u mesečnim izdacima.
Dok se tržište nafte i dalje menja pod uticajem globalnih faktora, uključujući geopolitičke tenzije i fluktuacije cena sirove nafte, jedno je sigurno – cena goriva ostaje ključni indikator ekonomske stabilnosti i jedan od najvažnijih faktora u svakodnevnom životu vozača širom Evrope.
(EUpravo zato)
![props.documentData.Authors[0].AdditionalInfo](https://staticeupravozato.mondo.rs/api/v3/images/402?ts=2024-04-01T11:59:58)
