Evropski komesar za klimu, Vopke Hoekstra, namerava da nametne veći porez avio-kompanijama što će biti jedna od većih političkih bitaka tokom novog mandata Evropske komisije.
Osim što je zadužen za klimatska pitanja, Hoekstra će se baviti i porezima. Njegov plan je da avio-kompanije plaćaju veće poreze kako bi smanjile emisije štetnih gasova za 90 odsto do 2050. godine u okviru Zelenog dogovora.
"Povećanje poreza vazdušnom saobraćaju je nešto do čega mi je izuzetno stalo", naveo je Hoekstra u nedavnom intervjuu za Politiko.
Avioni emituju oko 4 odsto gasova staklene bašte na teritoriji EU i 13,9 procenata svih saobraćajnih emisija.
Porezi su u prošlosti uglavnom bili blagonakloni prema avio-kompanijama, primera radi ne plaćaju nikakve namete za kerozin ili na karte u većini zemalja.
Za razliku od drugih zagađujućih industrija, dugo su izbegavali plaćanje dozvola za ispuštanje gasova.
Međutim, prema pravilima EU i to će se promeniti do 2026.
Hoekstrin predlog podrazumeva plaćanje poreza na fosilna goriva, postavljanje cene ugljenika na emisije vanevropskih avio-kompanija i ukidanje nulte stope PDV-a na međunarodna putovanja.
Očekivano, to je probudilo zabrinutost među kompanijama i turističkim sektorima sunčanih evropskih zemalja koje se dosta oslanjaju na avionski prevoz turista.
"Kada političar kaže da se to radi u cilju zaštite životne sredine, to su budalaštine", rekao je Vili Volš, generalni direktor lobija Međunarodnog udruženja za vazdušni saobraćaj.
Volš, nekadašnji izvršni direktor Er Lingusa i Britiš ervejza, upozorio je "da je skoro nemoguće da se bilo koji novac od poreza vrati industriji kako bi poboljšala performanse u životnoj sredini".
On smatra da će jedine posledice ovih odluka biti da će putnicima biti otežana putovanja, a umesto smanjenja gasova smanjiće se faktori opterećenja aviona.
Prema njegovom mišljenju, navike najvećih zagađivača će ostati nepromenjene.
Volš poručuje da će bilo koji porez služiti samo da se generišu prihodi.
"Da li će to ikoga sprečiti da poseduje privatni džet? Neće i nećete uopšte videti promenu u ponašanju, a to je ključno pitanje", izjavio je.
Nezadovoljstvo su iskazale i mediteranske zemlje koje zavise od turizma.
Zemlje južne Evrope su tokom sastanka ministara ekonomije odbacile predloženo uvođenje poreza na kerozin.
"Turizam predstavlja 20 odsto BDP-a Grčke, a ta brojka je još veća na grčkim ostrvima", rekao je grčki ministar ekonomije Kostis Hacidakis.
Sa njegovim stavom da bi to moglo da potkopa kompetitivnost grčkog turizma u odnosu na neke druge zemlje, složili su se i predstavnici Kipra, Malte, Hrvatske i Italije.
Iz avio-industrije poručuju da bi veći porezi načinili evropske avio-kompanije manje kompetitivnim.
"Prvi sam svestan da nije lako oporezovati avijaciju i za to će biti potrebno vreme da se uspostavi nešto što je u potpunosti ili delimično globalno", rekao je Hoekstra.
Iako avijacija nije najveći igrač koji doprinosi globalnom zagrevanju, njen udeo brzo raste jer je popularnost vazdušnog saobraćaja sve veća.
Zeleni dogovor takođe predviđa da se do 2035. zabrani prodaja automobila koji emituju CO2 što je takođe na udaru brojnih kritika.
(EUpravo zato/Politico)
