Temperature na severnom polu su u nedelju bile više za 20 stepeni u odnosu na prosek zbog čega je led počeo da se topi.
Temperature severno od norveškog Svalbarda su već više za 18 stepeni nego što je bio slučaj od 1991. do 2020. godine, podaci su modela meteoroloških agencija u Evropi i SAD. Temperature vazduha su oko nula stepeni.
"Zabeleženo je ekstremno zagrevanje tokom zime. Verovatno ovo nije bila najekstremnija pojava dosad, ali pokazuje šta može da se dogodi na Arktiku", rekao je naučnik Mika Rantanen sa Finskog meteorološkog instituta.
Sagorevanje fosilnih goriva zagrejalo je planetu za 1,3 stepena u odnosu na predindustrijsko doba, ali se polovi mnogo brže zagrevaju kako se topli morski led. Porast prosečnih temperatura je doveo do češćih toplih leta i blagih zima.
Džulijen Nikolas, naučnik na Evropskom servisu za klimatske promene Kopernikus, rekao je da su neobično blage temperature tokom polarne zime povezane sa poljem niskog pritiska iznad Islanda koji topli vazduh snažno usmerava ka Severnom polu.
Neobično topla mora na severoistoku Atlantika pojačavaju zagrevanje koje pokreću vetrovi.
"Ovakva vrsta pojave je relativno retka, ali bez dalje analize ne možemo znati koliko je učestala. Znamo da se slična situacija već dogodila 2018. godine", izjavio je Nikolas, prenosi Gardijan.
Podaci Kopernikusa pokazuju da su prosečne temperature bile za više od 20 stepeni iznad proseka nadomak Severnog pola, sa apsolutnim temperaturama iznad minus jednog stepena.
Saznanja je potvrdila i arktička bova koja je zabeležila u nedelju temperaturu vazduha od 0,5 stepeni.
Arktik se zagreva skoro četiri puta brže od svetskog proseka od 1979. godine, a epizode ekstremne toplote su češće i sa sve višim vrednostima.
(EUpravo zato/Guardian)
· Reaguj
