Manje betona, a više prirode. To bi ukratko moglo da opiše sva rešenja za sprečavanje poplava.
Prošlo je skoro mesec dana od katastrofalnih poplava u španskoj Valensiji u kojima je poginulo najmanje 222 ljudi.
Automobili su uklonjeni sa ulica, blato je očišćeno, mostovi se popravljaju, a sada se pažnja usmerava na nalaženje glavnog odgovora - šta je krenulo po zlu?
Zašto su ove poplave bile toliko smrtonosne? Na kraju krajeva, ta zemlja je i ranije iskusila iznenadne poplave prouzrokovane fenomenom DANA (izolovana depresija na visokim nivoima). Međutim, ovoga puta je za svega nekoliko sati palo kiše koliko za godinu dana.
Iako su tokom godina predlagana brojna rešenja za prevenciju poplava, smatra se da su ove poplave izazvale veliki broj smrtnih slučajeva zbog nedostatka adekvatnih upozorenja.
Značaj upozorenja na poplave
Samo dve nedelje kasnije, i u Malagi je zabeležen potop, ali je situacija bila potpuno drugačija. Putevi su bili poplavljeni, ulice su se pretvorile u bujice, ali nije bilo stradalih.
Lokalne i regionalne vlasti su ipak naučile neke lekcije od Valensije. Stanari opasnih zona su dan ranije dobili poruke upozorenja na svojim mobilnim telefonima. Policija je išla od vrata do vrata da upozori meštane koji žive na obali reka i u plavnim zonama. Osim toga, ljudi su već dobro znali šta se dogodilo u Valensiji i nisu želeli da se nađu i sličnoj opasnoj situaciji.
Naučnici se slažu da su intenzivne oluje pojačane zbog porasta temperatura mora što je direktan rezultat klimatskih promena. To, zauzvrat, povećava vlažnost vazduha, odnosno, količinu vode koja se ispušta tokom oluja.
Ekstremne oluje će postati sve češće i jače, a u skladu sa tim se postavlja pitanje šta se može učiniti kako bismo se uhvatili u koštac sa tim intenzivnim vremenskim prilikama.
Održivi drenažni sistemi
Danas, stručnjaci pokušavaju da nađu rešenja za prekomerne gradnje u plavnim zonama i nedostatak prirodnih drenažnih sistema usled urbanizacije.
Vlada konsenzus da više zelene infrastrukture smanjuje rizik od plavljenja ulica i objekata.
Grupa katalonskih istraživača CREAF je predstavila nekoliko predloga, uključujući sadnju drveća sa dubokim korenjem, otpornijim na poplave, poput ćelavog čempresa duž reka sklonim izlivanju.
Betonski trotoari bi trebalo da budu zamenjeni posebnim propusnim pločama koje oponašaju svojstva prirodnog tla. Kaldrma prošarana vegetacijom, iako se možda mnogim ne sviđa, dobro je rešenje za izbacivanje određene količine vode.
Kišne bašte i "žive reke"
Zelene "kišne bašte" sa blagom depresijom mogu da se izgrade u naseljenim oblastima kako bi se sakupila bujična voda. Jedna takva se gradi u blizini reke Fuengirole u Malagi koja se tokom ovih meseci nije nijednom izlila.
"Biodiverzitet mora da bude na vrhu liste jer je vegetacija poput sunđera koji upija vodu i pomaže zemljištu da ostane kompaktno", navela je Mariona Ferandiz iz CREAF-a.
Reke ne treba pretvarati u betonske kanale i mora im se dozvoliti da vijugaju uzvodno. Njihove krivine smanjuju brzinu vode, tako da se smanjuje i rizik od pojave smrtonosnog bujičnog toka.
Gradovi sunđeri
Razorne poplave sve su češća pojava u Evropi proteklih godina, a svaki region poseduje specifične geografske i klimatske odlike tako da se rešenja moraju smišljati "po meri".
U Centralnoj Evropi je ovog leta stradalo 27 ljudi, njih 17 samo u italijanskoj regiji Emilija-Romanja.
To je brojne inženjere navelo da osmisle neka inovativna i kreativna rešenja.
Roterdam, koji se nalazi ispod nivoa mora, napravio je "vodeni trg" koji služi kao privremeno skladište za olujnu vodu tokom snažnih kiša, sprečavajući tako plavljenje ulica.
Kada ne služi kao rezervoar za hitne slučajeve, trg se koristi za rekreaciju.
Beč je prihvatio koncept "grada sunđera" u naselju Am Sebogen u kome podzemne "dvorane" podržavaju hiljade stabala tako da se skladišti i upija voda. Ona se kasnije može koristiti tokom sušnih perioda.
Kako je Valensija rešila jedan, a stvorila drugi problem?
Valensija se i 1957. suočila sa ogromnim poplavama kada se izlila reka Turija. Najmanje 81 osoba je stradala, a bujice su protutnjale i kroz centar grada. Tada su vlasti odlučile da Turiju preusmere ka jugu grada u inženjerskom poduhvatu "Plan Sur". Napravljen je pravolinijski kanal koji se kretao ka jugoistoku, umesto da se poštuju krivine i voda usmerava ka kišnim baštama.
Iako je "Plan Sur" ocenjen uspešnim, upravo taj pravolinijski dizajn je doprineo ubrzavanju toka.
Jedan problem zamenjen je drugim. Porozno poljoprivredno zemljište, koje je služilo kao prirodni drenažni sistem, bilo je ključno u upijanju vode, a novi betonski kanal samo otežao situaciju.
Istovremeno, vlasti su odobravale gradnju novih stanova i infrastrukture u čemu je beton imao prioritet.
Kako se zaključuje u tekstu "European Corrspondenta", rešenja postoje, ali mora da postoji jasna politička volja da se i sprovedu u delo.
(EUpravo zato/European Correspondent)