Samo deset kilometara daleko od Amsterdama nalazi se idilični gradić Alkmar koji važi za holandsku prestonicu sira.
Ipak, to nije jedina značajna titula koju nosi jer je pre dve godine dobio priznanje za najzeleniji grad Evrope.
Kako je Alkmar to postigao, zašto su Holanđani uspešni u stvaranju urbanih zelenih oaza i koji su najveći izazovi pred nama, razgovarali smo sa Polom Vajdemom, holandskim stručnjakom i projektnim menadžerom "Stadswerk072".
To preduzeće se ne bavi samo održavanjem grada i zelenih površina već i drugih javnih prostora poput puteva, kanalizacione mreže, javnog osvetljenja...
Vajdema je prvi put posetio Srbiju zbog konferencije "Unapređivanje zelenila u urbanim sredinama za održivu budućnost" koja je održana u Beogradu, a kako je rekao, iako nije moguće da se holandska iskustva identično primene i u našoj zemlji, ovakvi skupovi su idealni za razmenu mišljenja.
Srpske arhitekte i urbaniste tokom građevinskih poduhvata i održavanja zelenih površina uglavnom brine odnos sa državom, mukotrpno dobijanje dozvola i peripetije koje se tiču vlasništva nad zemljištem.
U Holandiji, pak, imaju potpuno drugačija iskustva jer manja umešanost politike znači efikasnije sprovođenje radova, ali suština je jasna - ukoliko želimo više zelenila u našim gradovima, automobili ne mogu da budu na prvom mestu.
"Neke stvari mogu biti politički osetljive, ali je važno promeniti način razmišljanja. Automobili ne treba da budu na prvom mestu u gradu, posebno u centru. Tako možete razmišljati gde biste mogli da izmestite parking mesta, ona ne treba da budu u centralnim gradskim zonama ili ih treba smestiti pod zemlju. Čim vozila sklonite sa ulica, automatski imate prostora za zelene površine tako da možete da se posvetite i sadnji drveća", naveo je za EUpravo zato.
Ipak, u Alkmaru se to radi decenijama, pa su centralne gradske ulice namenjene pešacima i biciklistima. Time je to područje pogodnije za život, ali i atraktivnije, posebno za turiste.
U čemu je tajna holandskih zelenih radova?
Ozelenjavanje Alkmara je počelo kada je "Stadwerk072" dobio zadatak da napravi 50.000 kvadratnih metara zelenila za sedam godina. Iako su počeli pre samo četiri godine, cilj je ispunjen.
Samo ove godine, Alkmar je dobio dodatnih 10.000 "zelenih" kvadrata. Godišnje se u proseku doda hektar javnog zelenila.
To su učinili tako što su odabrali lokacije koje mogu da budu buduće zelene površine - igrališta, preširoki trotoari, napuštene autobuske stanice, ostrva na pešačkim prelazima i slično. Takođe je bilo važno razgovarati sa meštanima i informisati ih o predstojećim radovima.
Na taj način stvoreni su, kako je napomenuo, "mali parkovi sa velikim uticajem".
Na pitanje kako su Holanđani tako uspešni u stvaranju urbanih zelenih oaza, Vajdema je rekao da ne postoji tajni recept.
"Ne znam da li postoji neka tajna, za mene je sve to normalno. Već dugo u Holandiji imate ulicu, a sa obe strane su biciklističke i pešačke staze, dok je na trotoarima posađeno drveće i to se smatra standardom", kazao je.
U svim projektima, veliku ulogu imaju i sami lokalni stanovnici.
"To ponekad može biti izazovno posebno za vreme lokdauna kada fizički nismo mogli da se sastajemo sa meštanima, ali obično, kada je u pitanju veći projekat redovno komuniciramo sa njima. Slušamo ih, na internetu postavljamo ankete gde mogu da izraze svoje želje ili sugestije, a kada se projekat završi tada ponovo informišemo građane o svemu što smo uradili. Nekada se i tokom sprovođenja radova javi građanin koji ima neki predlog, i ukoliko je to dobra ideja, mi je onda sprovedemo u delo", objasnio je Vajdema.
"Mali džepni parkovi"
Holanđanin je najviše ponosan na uređenje parka Urkplejn koji je nastao na nekadašnjem parkingu. Kada su uvideli da se od 60 predviđenih parking mesta koristi samo 19, shvatili su da su promene neophodne. Broj parking mesta je sveden na 30, posađena su 44 stabla i veliki broj raznog cveća čime je stvoren "mali džepni park usred komšiluka". Tako je dobijeno 2.750 metara dodatnog zelenila.
"Na taj poduhvat sam posebno ponosan jer smo dosta džepnih parkova napravili, ali sam ovaj sam dizajnirao, razvio planove, razgovarao sa građanima... Učestvovao sam u celom procesu od početka do kraja, a onda kada sam svoju zamisao video u realnosti, to me je učinilo veoma ponosnim, da vidim koliko je sve lepo. I danas ima postova na mrežama u kojima ljudi govore koliko im se sviđa novi ambijent", poručio je.
Šta su najveći izazovi?
Ne računajući brojne tehničke i logističke prepreke sa kojima se možete suočiti na terenu, Vajdema smatra da treba da razmišljamo o klimatskim promenama kao najvećem izazovu.
"Vrlo je važno da u gradovima imamo više zelenila i da se izborimo sa snažnim i obilnim padavinama koje obično prate klimatske promene. Ljudi koji ne mare o životnoj sredini jesu veliki izazov. Kao što možemo da vidimo, svaka godina donosi više vrelih dana, a potom slede i oluje i poplave. Ljudi će to vremenom morati da uoče.
Prvi benefit po Beograd, primera radi, bi moglo da bude manje kola na ulicama. Ulice u samom centru grada bi mogle da budu potpuno oslobođene automobila, a pešaci će biti na prvom mestu. Parkinzi bi trebalo da se presele ispod zemlje, a nadzemna parking mesta mogu da se ozelene", smatra Vajdema.
Holandski stručnjak veruje u moć društvenih mreža koje mogu da pomognu da ljudi više brinu o svojoj životnoj sredini, ali i budućnosti, posebno u pogledu klimatskih promena.
"O svim projektima izveštavam na mrežama, a to nastavljam i tri-četiri godine nakon završenih radova, kako bi ljudi videli šta smo sve postigli. Putujemo i predstavljamo svoj rad ili stranim delegacijama pokazujemo šta smo sve promenili u Alkmaru. Ljude jedino možete da osvestite o nekim pitanjima kroz promovisanje svog rada. Do pre nekoliko godina i sam nisam obraćao toliko pažnje na mreže jer sam, kao i mnoge kolege, bio zauzet poslom, ali onda sam promenio pristup jer je bitno informisati ljude o tome šta radimo i zašto je to važno. Primera radi, zasadićemo u Alkmaru 5.000 stabala, a od toga 2.000 idu meštanima, preduzećima ili školama. Lokalci se tako hrabre da u svoju baštu posade drvo, oslobode se jednog dela ploča ili betona i da skupljaju kišnicu kako bi se biljke navodnjavale", istakao je Vajdema za EUpravo zato.
I ne samo to. Lokalni meštani, a i čitave opštine se međusobno u tome takmiče tako da se sadnja drveća promoviše na najbolji mogući način.
(EUpravo zato)
