U doba kada su "zeleno" i "održivo" ključne reči i svi tome teže, postoje oni koji se za nijansu više trude. Jedan od njih je i švajcarski grad Bazel, koji se može pohvaliti neverovatnom činjenicom – to je oblast sa najviše zelenih krovova po glavi stanovnika na svetu. U brojkama, ovo znači: 5,71 kvadrat zelenog krova po glavi stanovnika, piše Putni kofer.
Krenulo još 80ih
Ali čime je Bazel zaslužio tu, mogli bismo čak reći, nesvakidašnju, ali zaista hvale vrednu titulu? Zahvaljujući činjenici da se o zelenim krovovima razmišljalo davno, i pre nego što imperative ozelenjavanja postao aktuelan.
Naime, već osamdesetih godina prošlog veka Švajcarska je u okviru pilot projekta počela da postavlja zelene krovove, dok su u samom Bazelu sa realizacijom ove ideje krenuli 1996. godine. Napravljen je Fond za uštedu energije u koji je prebačeno pet odsto iznosa računa za struju svih potrošača u okruženju, a zatim je iz ovog fonda subvencionisana izgradnja zelenih krovova, navodi se na sajtu CLIMATE-ADAPT.
Inicijativa zelenih krovova u gradu svoj uspeh definitivno duguje pravnom osnovu. Još 2002. godine, u okviru zakona koji reguliše oblast građevinarstva, bilo je predviđeno da svi novi ravni krovovi, ili oni koji se obnavljaju, moraju da se "ozelene". Ovaj propis dodatno je ojačan osam godina kasnije, kada je propisano da svi ravni krovovi u gradu moraju biti zeleni.
40 odsto je zeleno
Posledice takvog pametnog razmišljanja i pametnih inicijativa danas su zaista vidljive, ne samo iz vazduha, već i u statistici. Prema istraživanjima iz 2006. godine, u Bazelu je bilo 1.711 zelenih krovova sa plitkim slojem zemlje i 218 krovova sa dubljim slojem zemlje, u kojima je moglo da se sadi i drveće. Dakle, i tada je oko 23 odsto krovova tamo bilo zeleno. Danas se procenjuje da je taj broj porastao na oko 40 odsto. Naime, od 2006. godine "familiji" zelenih krovova u gradu svake godine se pridruži oko 100, površine oko 80.000 kvadratnih metara.
Prednosti zelenih krovova su brojne. Ne samo da se štedi energija, već se čuva i biodiverzitet u ovoj oblasti. Na isti način, zeleni krovovi povoljno utiču na upravljanje potencijalnim viškom vode, a svakako utiču na temperaturu grada u smislu da je snižavaju. Naime, predviđa se da će se broj dana u Bazelu sa temperaturom iznad 30 stepeni Celzijusa do 2035. godine povećati sa 10 na čak 25.
(Eupravo zato/Putni kofer)
