Evropska unija ima za cilj da održi tempo dekarbonizacije snažnim, ali i da omogući građanima i privredi priuštive cene energenata.

Veliki deo tima novoizabrane Evropske komisije, uključujući izvršnu potpredsednicu Teresu Riberu i evropskog komesara za energetiku i stambena pitanja Dana Jergensena, zadužen je za zelenu tranziciju i klimatsku politiku i imaće izazovan zadatak.

Po svemu sudeći, novi ljudi odgovorni za te sektore nisu raspoloženi da odobre finansijsku podršku projektima nuklearnih elektrana. Jergensen je samo potvrdio da će EU pomagati naučna istraživanja na tom planu, gde su glavna tema mali modularni reaktori.

Inovacije, dekarbonizacija i bezbednost, uključujući energetsku, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predstavila je stubove političkog delovanja novog Kolegijuma komesara. 

Kako je otkrila Fon der Lajenova, prva velika inicijativa se zoveKompas konkurentnosti. Objasnila je da EU mora da premosti jaz u pogledu inovacija prema Sjedinjenim Državama i Kini. Objedinjeni plan za dekarbonizaciju i konkurentnost je drugi prioritet, a treći je da se poveća bezbednost, uz smanjenje zavisnosti od spoljnih faktora.

Mnogi od ciljeva EU za zelenu tranziciju su najambiciozniji na svetu. Ali ovaj 27-člani trgovinski blok se muči da održi tempo, a i u prošlom mandatu je znatno napregnuo svoje finansije, kako bi prevazišao uticaj pandemije koronavirusa i učinio privredu istrajnijom.

EU je ugrožena deindustrijalizacijom. Tome su u velikoj meri doprineli nestabilnost i rast cena energenata, usled zatvaranja nuklearnih elektrana u Nemačkoj i naglog gašenja termoelektrana na ugalj, a pogotovo nestabilnosti snabdevanja ruskim gasom preko cevovoda.

Stoga će donosioci odluka morati pažljivo da vagaju između klimatskih ciljeva i konkurentnosti. Takođe, propisi za zaštitu životne sredine su sve stroži i povećavaju troškove.

Od čega zavisi uspeh zelene tranzicije?

Prvi zadatak Evropske komisije je da pronađe načine finansiranja zelene, digitalne i društvene tranzicije, po rečima Ursule fon der Lajen. Svi u timu će doprineti postizanju glavnih ciljeva, istakla je. Šefica izvršnog tela EU je stavila naglasak i na Dogovor o čistoj industriji(Clean Industry Deal), rekavši da će biti završen pre nego što prođe prvih stotinu dana.

"Moramo da se držimo kursa, i držaćemo ga se, u domenu ciljeva iz Evropskog zelenog dogovora. Ali ukoliko želimo da budemo uspešni u ovoj tranziciji, moramo da na tom putu budemo agilniji i da bolje stanemo uz ljude i biznis. A treba da se držimo svojih tradicionalnih aduta - naših industrija i MSP-ova, naših inovatora i naših radnika", kazala je Fon der Lajen evroparlamentarcima.

Barem trećina nove komisije je direktno zadužena za zelenu tranziciju i klimatsku politiku. Među istaknutima su izvršna potpredsednica za čistu, pravednu i konkurentnu tranziciju i komesarka za konkurentnost Teresa Ribera i evropski komesar za energetiku i stambena pitanja Dan Jergensen.

"Učinili smo mnogo da odgovorimo na energetsku ucenu Rusije i visoku inflaciju koja je usledila. Ali cena energije mora još da se smanji. A to je ono na čemu će raditi Dan Jergensen, nadograđujući se na svoje prethodno iskustvo. Da se smanje troškovi za domaćinstva i kompanije. Da se ulaže u čistu energetiku", naglasila je Fon der Lajenova i podvukla da treba naći izvore koji će zameniti uvozni tečni prirodni gas (LNG) iz Rusije.

"Energetska politika srž svih izazova u Evropi"

Jergensen je na propitivanju u Evropskom parlamentu pred potvrđivanje kandidature, održanom ranije, izjavio da energetska politika čini srž svih izazova sa kojima se Evropa suočava. Istakao je konkurentnost, zapošljavanje, privredni rast, bezbednost u kontekstu rata u Ukrajini, klimatske promene i socijalnu pravdu.

Evropske kompanije plaćaju dva do tri puta više za energente nego njihova konkurencija u SAD i Kini, dodao je. Za to vreme deset procenata Evropljana zimi ne može adekvatno da greje svoje kuće i stanove, napomenuo je ovaj zvaničnik. Jergensen je kazao da mu je glavni prioritet da se cene za industriju i građane smanje.

Pored toga je obećao da će ubrzati uvođenje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, tako što će postupak odobravanja dozvola biti brži, energetske mreže će se širiti i radiće se interkonektori te da će biti pomognut razvoj i plasman tehnologija za hvatanje i zarobljavanje ugljenika, skladištenje energije i pretvaranje struje u druge vidove energije.

Inače, Jugoistočna Evropa je pogođena najvećom nestabilnošću cena, s naglaskom na skokove, i hitno su joj potrebni dodatni kapaciteti u domenu interkonekcija i skladištenja energije.

Novi komesar za energetiku se obavezao na objavljivanje strategije o geotermalnoj energiji. Što se tiče zelenog vodonika, priznao je da treba još mnogo posla da bi se zaista uspostavilo tržište.

"Ne možemo sebi da priuštimo da se ne skoncentrišemo stoodstotno na ubrzavanje" u tom segmentu, naveo je Jergensen.

Riberini prioriteti

U svetlu tragičnih poplava u Valensiji i još velikom delu Španije, izvršna potpredsednica Evropske komisije za čistu, pravednu i konkurentnu tranziciju i komesarka za konkurentnost Teresa Ribera kazala je članovima i članicama Evropskog parlamenta, pre nego što su joj potvrdili kanditaturu, da mora više da se radi na istrajnosti EU na ekstremne meteorološke situacije. Za nju je fokus na sistemima za što ranije upozoravanje kao i na mogućnostima reagovanja.

Na propitivanju je tvrdila da će u cilju rešavanja tih pitanja biti sastavljen evropski plan za prilagođavanje na klimu. Ribera je još obećala da će joj u prioritetima biti jačanje sistema vodosnabdevanja i kanalizacije i njegove sposobnosti da ublaži štetu pri vanrednim situacijama i oporavi se od šokova.

Najavila je podršku naporima za dekarbonizaciju industrije, kao i za pravednu tranziciju, uključujući stambeno zbrinjavanje i stvaranje kvalitetnih radnih mesta.

Zavisnost od nuklearnog goriva iz Rusije remeti energetsku bezbednost

Novi najviši zvaničnici i zvaničnice podsetili su da EU namerava da neto emisije gasova s efektom staklene bašte najkasnije 2040. obori na najviše deset odsto nivoa zabeleženog 1990. godine. To je ključan međucilj na putu ka ostvarivanju ugljenične neutralnosti pre polovine veka.

U vezi sa tim, EU formalno podržava ekspanziju na polju nuklearne energije, ali komisija ne pokazuje spremnost da zaista pomogne, a pogotovo projektima zasnovanima na konvencionalnoj tehnologiji.

(M.A./EUpravo zato/balkangreenenergynews.com)