Iako je normalno da se "kuvamo" tokom leta, na ovako duge toplotne talase ipak nismo navikli. Već drugu nedelju zaredom caruju visoke temperature koje će se ovih dana kretati i oko 40 stepeni.
Pre samo nekoliko nedelja smo doživeli i snažne oluje, koje su dovele do brojnih poplava, a kako stvari stoje, verovatno će se tako završiti i ovaj talas ekstremnih vrućina.
Kako se asflat, tlo i objekti zagrevaju tokom dana, predaha nema ni noću, pogotovo u gradovima.
Meterolog Ivan Ristić najavljuje novi toplotni talas u avgustu koji će trajati do 15 dana, a prema njegovim rečima, moraćemo da se naviknemo na nove vremenske uslove, preneo je Mondo.
"Nećemo gledati uopšte ona prijatna leta da temperatura uveče padne na 18 stepeni, takvo vreme možemo slobodno i da zaboravimo", rekao je Ivan Ristić.
Šta nas sve čeka u budućnosti kada su u pitanju promene klime, da li će 2024. godina biti najtoplija u istoriji i kako će to uticati na našu svakodnevicu, razgovarali smo sa meterologom i istraživačem pripravnikom na Fizičkom fakultetu u Beogradu Darkom Savićem.
"Ono što su klimatolozi pričali 70-ih godina prošlog veka se vrtelo po stručnim krugovima, ali danas ne moraš da budeš stručnjak da bi video promene koje se događaju. Svakog meseca se obaraju temperaturni rekordi, prošla godina je bila najtoplija ikada, a oluje su takođe povezane sa tim promenama. Kod nas smo već imali dve takve olujne epizode koje su dovele i do poplava, a tek smo prošli prvu polovinu godine i prvu polovinu sezone oluja", naveo je Savić za EUpravo Zato.
Prema njegovim rečima, klimatske projekcije nam govore da će se ovakve ekstremne pojave dešavati sve češće, a pod tim se podrazumevaju poplave, suše, toplotni talasi ili tropske noći. To sve utiče ne samo na poljoprivredu nego i na zdravlje ljudi i praktično celu infrastrukturu.
Kako objašnjava naš sagovornik, glavna odlika klimatskih promena je povećanje globalne srednje temperature što znači više energije u vazduhu. Upravo je ta energija ono što je potrebno da se formiraju snažne oluje. One nastaju kada je vazduh topao i kada ima dosta vodene pare.
"Mi sada imamo ogromne količine toplote, u kvantitativnom smislu, a Programu privikavanja na izmenjene klimatske uslove koji je Srbija usvojila krajem prošle godine može se videti šta će se sve promeniti u budućnosti u našoj zemlji. Utvrđeno je da se ukupna godišnja suma padavina neće menjati, ali će se izmeniti njihov režim. Znači, biće manje slabih i umerenih padavina, a više jakih i ekstremnih. To je možda malo paradoksalno, jer ćemo imati situaciju da imamo istu količinu padavina, biće ređe, ali ekstremnije. To nam govori da će se smenjivati periodi suša i poplava", objasnio je meteorolog.
Jednom rečju, ukupna količina padavina se neće drastično menjati, ali će se sručiti na zemlju u kraćem vremenskom periodu, što smo već imali prilike da vidimo nekoliko puta - da u jednom danu padne mesečna količina padavina i slično.
Prema pomenutom Programu privikavanja na klimatske promene, Srbija se zagreva brže od globalnog proseka.
"Ne možemo konkretno reći zašto je to tako, ali ako se čitav svet zagrejao za 1 stepen, na različitim područjima sveta vlada ipak drugačiji trend rasta. Prema grubim procenama, što dalje idemo od ekvatora, ka polovima, zagrevanje je sve veće. Pošto smo mi negde na sredini, grejemo se toplije od proseka", naveo je Savić.
Klima kakvu poznajemo više ne postoji
Promene u klimi bi trebalo da prate i promene u infrastrukturi, sa čim se već danas suočavamo kada, recimo, Beograd bude poplavljen nakon obimnih padavina.
"Priča o infrastrukturi gradova je kod nas prilično zapostavljena. Imali smo nedavno u dva navrata da je Beograd poplavljen zbog ogromne količine padavina, a onda je višemilionski grad potpuno stao. Mnogi su imali problema u snabdevanju strujom ili vodom. Veliki broj ljudi živi upravo u gradovima koji su dizajnirani da se odupru nekoj staroj klimi koja više ne postoji. Postojeća infrastruktura više ne odgovara klimi u kojoj danas živimo, a pod tim se podrazumeva i manjak zelenih površina po gradovima, korišćenje asfalta koji nije vodotporan... tako da se u tom smislu vraćamo korak unazad", kazao je sagovornik EUpravo Zato.
Ta "nova" klima će uticati i na gradonosne oluje, pa čak i na samu veličinu zrna grada.
"Pošto su oluje intenzivnije, projekcije kažu da su i njihovi produkti poput vetra ili grada takođe jači. Do sredine ovog veka, znači za svega nekoliko decenija, krupni grad prečnika većeg od 5 cm, biće za 40 do 80 odsto češći u Srbiji, a 5 cm je negde između jajeta i teniske loptice", istakao je Savić.
Savremeni naučni modeli predviđaju i da će se povećati broj dana sa udarima vetra jačim od 25 metara u sekundi.
Ukoliko zrna grada zaista budu veća u budućnosti, to onda potpuno menja našu stvarnost.
"Postoje protivgradne rakete, ali su one ograničene, mogu da zaštite od sitnijeg grada. Međutim, ukoliko se bude dešavalo da i zrna grada budu sve krupnija, a vetrovi mnogo jači, od toga nema zaštite i onda ulazimo u neku zonu u kojoj nismo ni sigurni da možemo da zaštitimo poljoprivredu. Tada se dovodi u pitanje da li naši poljoprivednici uopšte više mogu da uzgajaju kulture koje su dosad gajili", napominje meteorolog Savić koji ističe da postoje i neke druge zaštitne mere, ali nisu u potpunosti iskorišćene.
"Obično se u sezoni grada, od 15. aprila do 15. oktobra govori o protivgradnim raketama, ali druge mere koje se savetuju nisu na snazi. Protivgradne mreže nisu još u zamahu, a prepoznate su kao dobar vid zaštite. Osim toga, treba pojačavati kapacitete RHMZ-a za rane najave. Nisam siguran koliko su ljudi navikli da redovno i pomno prate prognoze, jer kada imamo veliko nevreme, sati su u pitanju. Trebalo bi razviti sistem upozorenja tako da nam na telefone stižu poruke o nadolazećim olujama ili zemljotresima. Takvo predočavanje vremena bi trebalo ljudima da ulazi u naviku". kazao je Savić.
Kada je reč o klimi, kako je istakao, male promene u srednjim vrednostima izuzetno utiču na ekstremne vrednosti. Samo mala promena u temperaturi utiče neproporcionalno na veliku promenu u tropskim talasima, toplotnim ostrvima, pa i na gradonosne oluje.
Imajući u vidu da se već 13 meseci zaredom obaraju temperaturni rekordi, postoji određen broj stručnjaka koji smatra da će 2024. godina nadmašiti i biti najtoplija godina ikada, otkad traju merenja.
"To se još ne zna i tek krajem jeseni možemo sa oko 80 odsto sigurnosti videti da li će ova godina biti najtoplija. Ipak, ono što je sigurno je da ćemo u narednim godinama imati takve rekorde - najtopliji mesec, najduže živeću oluja, najveća zrna grada itd. To je ono što projekcije kažu i što sami vidimo proteklih godina", napomenuo je.
Problem klimatskih promena ne mogu da reše pojedinci
Iako Savić kaže da pojedinci treba da budu otvoreni za primanje relevantnih informacija "kako bismo mogli da učimo što više, i da budemo što glasniji u rešavanju problema zagađenja ili klimatskih promena jer će se tek tad nešto pokrenuti, klimatske promene moraju da se rešavaju na zajedničkom svetskom nivou, pošto ni pojedinačne države ne mogu same da se izbore sa tim.
"Saradnja sa meteoslužbama iz drugih zemalja je krucijalna, jer ne možemo da očekujemo da možemo nešto sami da rešimo.
RHMZ jeste deo međunarodnih institucija, ali je i njegov domen ograničen zato što služi za davanje prognoza ili upozorenja, ali postoji dosta prostora da se naša zemlja uključi u tzv. zelenu priču.
Ukoliko se povećava temperatura, stvaraju se oluje, time se menja poljoprivreda, onda ćemo imati veliki broj klimatskih izbeglica... cela geopolitička stvarnost se menja u potpunosti, i mislim da nismo ni svesni koliko to sve daleko može da ode. U smislu klime, ništa to neće biti toliko katastrofično da nećemo moći da živimo, ali je dovoljno ozbiljno da za 20 ili 30 godina u svetu može da vlada potpuno drugačija situacija samo zbog izmenjene klime", zaključio je Savić.
(EUpravo Zato)
