Klimatski inženjering manipuliše prirodom kako bi pokušao da izbegne najgore posledice klimatskih promena. Ali, prema novoj studiji, tehnike modifikacije oblaka, koje se koriste za "hlađenje" klime u Kaliforniji, mogle bi da utiču na vreme u Evropi, tačnije, da potisnu toplotne talase ka Starom kontinentu.
Ako globalno zagrevanje dostigne 2C iznad predindustrijskog perioda do 2050. godine, modifikacija oblaka bi mogla da zagreje skoro celu Evropu osim Iberijskog poluostrva. Istraživanje je pokazalo najveću tendenciju u Skandinaviji, Centralnoj Evropi i Istočnoj Evropi.
Autori studije su zabrinuti zbog rezultata istraživanja jer gotovo da ne postoje propisi za ovu vrstu lokalnih klimatskih modifikacija, a posledice su teško predvidive.
„Naša studija pruža prve dokaze da bi regionalne klimatske intervencije koje danas izgledaju obećavajuće za upravljanje klimatskim rizikom mogle postati neefikasne kako klima nastavlja da se menja", kaže Kejt Rike, koautor studije i deo istraživačkog tima.
„Zanimljivo je da bi čak da bi ove intervencije mogle da povećaju rizike zbog složenosti klimatskog sistema koji još uvek u potpunosti ne razumemo", kaže on.
Šta je geoinženjering?
Geoinženjering manipuliše životnom sredinom kako bi pokušao da nadoknadi neke od uticaja klimatskih promena koje su izazvali ljudi.
Uključuje osvetljavanje morskog oblaka (MCB) gde se male reflektujuće čestice dodaju oblacima iznad okeana kako bi se povećala količina svetlosti koju reflektuju. Mali MCB eksperimenti su se već koristili u nekim delovima sveta, iako su jako retki.
Australija je 2020. godine pokrenula program koji finansira vlada da vidi da li bi osvetljavanje oblaka moglo da ublaži zagrevanje koje uzrokuje izbeljivanje korala u Velikom koralnom grebenu. Eksperimenti su se takođe odvijali i u kalifornijskom zalivu San Francisko.
Iako ovo istraživanje nije bilo dovoljno veliko da ima bilo kakav uočljiv uticaj na klimu, ono sugeriše da bi regionalni geoinženjering mogao biti opcija u bliskoj budućnosti.
Geoinženjering u svetu koji se zagreva
Naučnici sa Kalifornijskog univerziteta u San Dijegu koristili su simulacije klime iz 2010. i projekcije za 2050. Upoređujući ovo, uspeli su da prikažu uticaj koji bi projekat MCB za hlađenje zapadne Amerike mogao da ima na ostatak sveta.
Koristili su dve lokacije u severnom Tihom okeanu, jednu u umerenom regionu blizu Aljaske i drugu u suptropskom regionu blizu Kalifornije - obe su usmerene ka smanjenju rizika od ekstremnih vrućina na zapadnoj obali SAD.
U trenutnim klimatskim uslovima, tim je otkrio da je MCB smanjio rizik od ekstremne letnje vrućine u delovima zapadne SAD do 55 odsto. Dramatično je smanjio količinu padavina kako u ovom regionu, tako i u drugim delovima sveta kao što je recimo Sahel u Africi.
Autori studije kažu da bi ovakav razvoj situacije došao kao rezultat usporavanja globalne okeanske transportne trake koja utiče na cirkulaciju vode sa severa na jug i nazad u Atlantskom okeanu.
Potrebno je više propisa o tehnologiji
Naučnici kažu da je potrebno više pažnje, upravljanja, smernica, propisa i politika za tehnologiju veštačke kontrole klime.
„Još uvek smo daleko od bilo kakve održive globalne implementacije solarnog geoinženjeringa, ali intervencije manjeg obima mogle bi postati privlačnije kako se planeta zagreva", kazala je Džesika Van, još jedna članica tima koji stoji iza studije.
Ona ističe da nalazi pokazuju šta bi se moglo dogoditi „u najgorem slučaju“ sa pristupom koji sada imamo, ali ne može se tvrditi sa sigurnošću zbog klimatskih uslova u budućnosti.
„Potrebno je više rada na razradi i projektovanju ovih najgorih scenarija kako bismo mogli biti proaktivni, a ne reaktivni, na posledice", zaključila je ona.
(M.A./EUpravo zato/Euronews.com)
